2. Sadrzaj
 Uvod
 Osnovne osobine
 Gradja
 Podela
 Kopitari
 Glodari
 Ljiljci
 Papkari
 Torbari
 Bubojedi
 zveri
 Znacaj
 Galerija

3. Uvod
 Sisari su najrazvijeniji oblik kicmenjaka
 Karakterise ih sposobnost majke da
proizvodi mleko
 Postoji vise od 5500 vrsta
 Nasjslozenija su ziva bica
 Zive na kopnu I u vodi

4. oSnovne oSobine
 Koza stvara dlaku koja se javlja kao:krzno,runo I cekinje
 Poseduju posebne zlezde koje luce mleko
 Koza stvara I nokte ,kandze, kopita ,papke I rogove

5. Gradja
 Sisari (Mammalia) su evolutivno najmlađi kičmenjaci. Od ostalih kičmenjaka razlikuju se
po tri najznačajnije osobine:
 telo im je pokriveno dlakom,
 u koži su prisutne žlezde (znojne, lojne, mlečne); mladunci se hrane mlekom.
 u srednjem uhu se nalaze tri slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengija)
 Svi sisari imaju dlaku u nekom trenutku svog života. Dlaka sadrži protein keratin i ima
više uloga:
 termoizolacija
 senzorne funkcije (npr. brkovi mačaka)
 kamuflaža
 zaštita od predatora
 Mleko, kojim se hrane mladunci, je bogato mastima i proteinima. Mlečne žlezde se
obično javljaju na trbušnoj strani kod ženke raspoređene u redovima kada ih ima više od
dve. Ljudi imajmuni imaju dve mlečne žlezde (jedna desno, jedna levo), dok ostale
životinje mogu imati desetak ili više.
 Oplođenje je unutrašnje – embrioni se razvijaju u materici. Prednji mozak je najrazvijeniji
deo mozga. Zubi se sastoje iz krunice i korena. Dijafragma razdvaja grudnu i trbušnu
duplju i učestvuje u disanju. Srce se sastoji iz dve komore i dve pretkomore i imaju levi
aortin luk. Eritrociti su bez jedra. Dobro su razvijena čula.

6. Podela
 Iako su svrstani u 1200 redova sisari se
dele u nekoliko osnovnih grupa:
 Kopitari
 Glodari
 Ljiljci
 Papkari
 Torbari
 Bubojedi
 Zveri

7. KoPitari
 Копитари (Perissodactyla) су
ред биљоједих унгулатних сисара који
се карактеришу непарним бројем
прстију. Иако се хране слично
преживарима (папкарима), имају
једноставно грађен желудац и
целулозу варе у цревима. Међу
копитарима има идоместификованих
врста — магарац и коњ.

8. glodari
 Najpoznatiji glodari su miš, pacov, vjeverica,
dabar, hrčak, morsko prase, činčila i mnogi
drugi. Glodari posjeduju oštre sjekutiće
pomoću kojih sitne hranu, drvo ili grizu
predatore. Većina glodara jede sjemenke ili
biljke. Veličina tijela se od vrste do vrste
razlikuje od oko 5 cm velikog afričkog
patuljastog miša pa do oko 130 cm velikog
vodenprasca, no većina vrsta je veliko između
8 i 35 cm. Većina glodara su noćne životinje ili
su aktivne u sumrak, ali se mogu sresti i po
danu.

9. ljiljci
 Slepi miševi, šišmiši, netopiri, ili ljiljci (Chiroptera)
su red sisara koje karakteriše sposobnost aktivnog
leta i eholokacije. Krila su im od kože koja je čvrsto
razapeta između dugih prstiju njihovih šaka i
zglobova. Slepi miševi obično love noću a odmaraju
se tokom dana, viseći naglavačke u pećinama,
šupljem drvetu, ili zgradama. Neke vrste slepih
miševa žive same, a neke u grupama od po hiljadu i
više jedinki. Mnoge ženke slepih miševa skupljaju se
u „obdaništima“ — kolonijama u kojima ostavljaju
svoje mladunce da se zajedno greju jedni do drugih
dok one odlaze u lov.
 Postoji oko 1.100 vrsta slepih miševa na svetu, što
čini petinu ukupnog broja klasifikovanih vrsta sisara.[1]
Izdvajaju se dve glavne grupe.

10. PaPKari
 Papkari (Artiodactyla) su veliki red sisara
ungulata koji imaju paran broj prstiju na
nogama („papci"), kao i karakterističnu
građu kostiju skočnog zgloba[1]
. U papkare
ubrajamo svinje, nilske konje, kamile i
preživare (među kojima su najbrojnija
grupa šupljoroga goveda). Red papkara
obuhvata oko 220 savremnih vrsta, koje
naseljavaju sve kontinente (u Australiju su
ih uneli ljudi).

11. torbari
 Torbari su sisari koji rađaju nepotpuno
razvijene mladunce. Mladunci se rađaju
u ranom stadijumu razvoja. Žive u torbi
pričvrščeni za bradavicu dojke dok ne
odrastu. Neke američke vrste torbara
nemaju ili imaju slabo razvijenu torbu.
Red torbara – Marsupialia živi uAustraliji
i u obje Amerike. Neke vrste imaju
primitivnu placentu.

12. bubojedi
 Kukcojedi, ili Bubojedi (Eulipotyphla, ranije
Lipotyphla ili Insectivora) su red iz razreda
sisavaca.
 Kukcojedi filogenetski spadaju u prvobitne
više sisavce. Njihovi fosili se nalaze već u
razdoblju eocena. Građa tijela fosilnih nalaza
pokazuje brojna pleziomorfna obilježja,
primjerice u građi nogu koje imaju u pravilu po
pet prstiju odnosno pet začetaka prstiju na
ekstremitetima i potpuno oblikovanom zubalu.
Dijelovi te osnovne građe tijela su vrlo slično
izraženi naročito kod zvijeri i primata.

13. Zveri
 Звери (Carnivora, лат. caro, carnis — месо и
лат. voro — гутам), представљају ред у
оквиру групе сисара чији се представници
одликују пре свега месождерским начином
исхране, те им је телесна организација
прилагођена лову.
 Већина врста су брзе, окретне и јаке
животиње. Мускулозни удови су снабдевени
оштрим и кукасто повијеним канџама.[1]
Код мачакаове канџе могу да се
увлаче. Чула су им добро развијена,
посебно вид, слух и мирис, што указује на
свестраност њиховог лова.[2]

14. Znacaj
 Od davnina covek je vezan za
zivotinje.Pripitomljava ih radi lakseg
opstanka. Stvorio je domace zivotinje
koje I danas sluze za vucu I ishranu, a
koza,vuna I krzno koriste se za izradu
odece.

15. Galerija