2. Александар
I Карађорђевић (Цетиње 4/16.
децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934),
такође називан витешки краљ Александар
Ујединитељ, био је други краљ Краљевине
Срба, Хрвата и Словенаца, а касније и
Краљевине Југославије (1929—1934). Био
је други син краља Петра I и кнегиње
Зорке.
После убиства у Народној скупштини,
завео је тзв. шестојануарску диктатуру
1929, а 1931. године је донео Октроисани
устав. Група завереника га је убила у
Марсељу, 1934. године.
3. Свита, са краљем на челу, кренула је са железничке
станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а
затим аутомобилом преко Цетиња, где је краљ
Александар посетио кућу у којој је рођен.Чим се
брод Дубровник примакао Марсељу, француски
ескадрон испловио им је у сусрет из ратне луке
Тулона. У уторак, 9. октобра1934. године, тачно у 16
часова краљ је напустио палубу југословенског
разарача и наставио моторним чамцем до
Белгијског кеја. Званичан дочек по протоколу
предвиђено је да буде у Паризу, где је требало да га
дочека председник Републике У Марсељу су га
дочекали само министар иностраних послова Луј
Барту и генерал Жозе Жорж, члан високог ратног
савеза.
4.
Краљ Александар у пратњи Бартуа и генерала Жоржа
сео је у отворен аутомобил. Иако је био предвиђен
блиндиран и потпуно затворен аутомобил,он је у
последњем моменту замењен, наводно по наређењу
министра Бартуа.Краљ је седео на задњем седишту на
десној страни, а на левој министар Барту. На месту
сувозача седео је генерал Жорж, а уз њега возач и
службено лице, Бертелени.
Нешто после 16 часова свечана поворка је кренула.
Због коњичког ескадрона, цела колона се кретала око
десет километара на час. Поворка је лагано пролазила
авенијом Канбријер, главном улицом у Марсељу. Са
једне и друге стране, на тротоару, стајала је маса народа
и поздрављала уваженог госта.
5.
6. Када
су краљева кола стигла на трг испред
палате Берзе, око 16 часова и 20 минута,
један човек искочио је из гомиле, носећи у
десној руци букет цвећа и на француском
викнуо:„Живео краљ!“.Изненада је скочио са
десне стране на папучицу аутомобила,
одбацио букет цвећа и из пиштоља испалио
више хитаца у правцу краља. Пуковник
Пиоле, који је био најближи догађају, са
коња је сабљом убицу оборио на земљу.
7.
8.
9.
10.
Тестаментом Краљевим, Кнез Павле је био
предвиђен за намесника, заједно са Ивом
Перовићем и Раденком Станковићем. На краља
Александра су већ били вршени атентати, а био је
обавештен и о хрватској завери. Због тога је од
кнеза Павла захтевао да буде припреман, ако се
њему шта деси. Нарочито је био изричит, пред своје
посете Софији и Паризу. Кнез Павле се, због великог
поштовања и љубави према краљу Александру,
прихватио врло одговорног и осетљивог положаја
намесника. На том месту је остао све до пуча 27.
марта 1941. године, када је отишао у изгнанство.