JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

1. J o a k i m I n t e r F e s t a 2 0 1 3 . g o d i n e • b r o j 7 – 8 • 1 4 . o k t o b a r
Dan šesti i sedmi -„Grebanje ili kako se ubila moja baka“ i„25.671”
NERASKIDIVA VEZA POLISA I TEATRA
ILI POZIV NA SOLIDARNOST
Usubotu, 12. oktobra u pratnji predstavnika lokalne samouprave,
predsednika Skupštine grada Saše Milenića i Slavice Đorđević,
pomoćnika gradonačelnika za oblast zaštite kulturne baštine, uče-
snicima i gostima festivala, upriličena je prigodna šetnja i upozna-
vanje sa kulturno-istorijskim znamenitostima i prirodnim lepotama
grada. Domaćini su im u šetnji pokazali Milošev venac, Staru crkvi i
Skupštinu, Knežev arsenal, Narodni muzej, deo Šumarica...
Kao i prošle godine na JoakimInterFestu je i Zlatko Paković, redi-
telj i pozorišni kritičar dnevnog lista„Danas“.
– Prošle godine sam pisao o InterFestu, rekavši da je, sigurno, je-
dan od dva-tri najzanimljivija i najbolja festivala u zemlji i tako je i
ove godine. Uz kragujevački InterFest, ide još rame uz rame festi-
val„Desiré Central Station“ iz Subotice, čiji je selektor Andraš Urban.
Ono što odlikuje ovaj festival, i pre svega, ga razlikuje od ostalih, je-
ste da moto koji se uobičajeno daje festivalima, na primer, nedavno
završenog BITEF-a bio je„Teško je biti“, a ovde je„Živeti sa drugima“.
Postoje različiti načini da se da taj moto odabere i da se tematski
odredi suština smotre, ali selektori, uglavnom gledaju da to bude
neka, dosta rastegljiva sentenca ili širok pojam, pod koji bi se mogle
podvesti raznovrsne predstave i različiti žanrovi, a ovde je slučaj in-
teresantan jer je selektor Cvetković uspeo ono, što - koliko znam do
sada, niko nije uspeo na čitavom prostoru Srbije i bivše Jugoslavije,
a to je da na kragujevački festival, zaista dovede isključivo predstave
koje taj moto - tematski određuje. Predstave čija bi se tema u najkra-
ćem mogućem obliku upravo baš tako odredila -„Živeti sa drugima“.
I ovde imamo različite reditelje, predstave različitih žanrova, stilskih,
drugačije po raznim svojim vidovima... ali, sve govore o jednoj temi i
to je vrlo važno, jer na određen način postoji koncentracija različitih
odgovora na jednu zadatu temu koja od izuzetne važnosti za nas i
za čitav region. Mi znamo da je živeti sa drugima, traumatična odlika
naše dosadašnje politike a, da bi pak, mogla biti, kako da kažem, po-
malo mesijanski, i neka izbaviteljska opcija buduće politike i u Srbiji
i u ostalim zemljama na ovim prostorima, kaže on.
Po Pakoviću važno je da kada govorimo o pozorištu govorimo
i o politici, što JoakimInterFestu daje jedan poseban status, jer su
u njegov program uvrštene i daju mu dominantnu crtu, predstave
koje možemo nazvati socijalno ili politički angažovanim.
– Zato je tu i Frljić i Urban i zato je trebalo tu da bude i moja
predstava „Ubiti Zorana Đinđića“ i izuzetno mi je žao što ansambl
nije uspeo, zbog zauzetosti glumca, da dođe jer joj je baš tu bilo
mesto. Izuzetno cenim ovaj festival, i što je naročito važno - ova pu-
blika je izvanredna, Kragujevac je polako neguje i školuje, ljudi na
festivalu prate predstave sa izuzetnim zanimanjem, učestvuju u raz-
govorima, dotiču ih određene teme ili motivi koji se prikazuju na
seci a potom se i raspravlja o njima, analiziraju ih ili ostaju neupit-
ni... Tako da, je to ne samo zanimljivo, nego i veoma važno za jedan
grad, da pored industrije - što ga razlikuje od ostalih gradova, po-
stoji pozorište i to takvo koje pretresa teme od kojih zavisi život ljudi
i njihovi egzistencionalni problemi. Ovim festivalom se to uspelo i
to je velika stvar koja se mora očuvati kao jedna vrsta kulturne tradi-
cije koja se začela pre nekoliko godina i mogla bi dugo da traje i dok
god bude trajala, znači da će ljudi postavljati pitanja o krucijalnim
temama svog sopstvenog života što je ključno, zaključuje Paković,
dodaju poznatu činjenicu da: ne bi bilo atinske demokratije da nije
bilo pozorišta i ne bi bilo Dionisovog pozorišta da nije bilo demo-
kratije - neraskidiva vezu između polisa i teatra.
U okviru pratećih programa festivala u subotu, 12. oktobra na
Sceni Ljuba Tadić upriličeno je umetničko veče Gradimira Gojera

2. 2 JoakimInterFest 2013
Reč kritike
RATNO DETINJSTVO
I DRUGE PRIČE
(GREBANJE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA – drama Tanje
Šljivar u režiji Selme Spahić – BOSANSKO NARODNO POZORI-
ŠTE, Zenica, BIH – Velika Scena Knjaževsko Srpskog Teatar, Kra-
gujevac – subota 12. oktobar 2103.)
... Predstava rediteljke Selme Spahić i vrlo dobrog ansambla Bo-
sanskog Narodnog Pozorišta iz Zenice, otvorila je sve tajne pregra-
de i skrivene džepove ovog suptilnog i moderno napisanog dram-
skog teksta. Pre svega autori i izvođači su i sami počeli da tragaju
po svojim iskustvima iz školskih dana koje su živeli u istom tom
krvavom ratu, dok su i sami čitali u udžbenicima ko je prijatelj, a
ko neprijatelj naroda kome pripadaju. Pored toga – glumci su išli
u današnje škole i anketirali današnju decu – da bi bolje shvatili
kako škola menja i prilagođava savitljivu i prijemčivu dečju ličnost
– otkrili su tajne energije novih upropašćenih generacija. Jedna
od tema ove potresne dramske priče je i odnos dece prema hen-
dikepiranom drugu. Tek u tom odnosu pokazuje se, na najsuroviji
način – dečji svet zagađen opasnom hladnoćom i prezirom prema
slabijem i nemoćnom. Naravno – u svim dečjim ujdurmama, koje
nastajunamarginiškolskogprograma,glavnipokretačiinspirator
raznih vrsta netrpeljivosti i ciljanog licemerja, je lik Učiteljice – ori-
ginalno pisan kao Učitelj. Sa velikom energijom i kritičkim stavom,
lik potkupljive učiteljice, koja uspešno manipuliše dečjim željama i
radnjama - odigrala je iskusna i srčana Faketa Salihbegović – Av-
dagić...
...Mladi, odlični glumci, u ovoj vrlo studioznoj predstavi – Le-
na Delić, Dženana Džanić, Enes Salković, Snežana Vidović, Nusmir
Muharemović i Maja Izetbegović, predvođeni vrlo nadahnutom
mladom rediteljkom Selmom Spahić, našli su načina da odgovo-
re na skrivene strepnje koje ih, očigledno – proganjaju od osnovne
škole. To su tajne i javne surevnjivosti, to su zagrižene tvrdoglavo-
sti, to su neostvarene ambicije, ljubomora, mržnja, gađenje, strah
i bolesne opsesije, neostvarene tajne ljubavi...sve ono što dečji svet
– koji se uglavnom prikazuje kao idilična lakoća – čini nepodno-
šljivim i opasnim. Naravno da je u pozadini svega RAT – kao neka
stoglava aždaja, koja se uvukla u sve pore života i truje sve odnose,
a naročito razarajuće utiče na dete u odrastanju. Višestruko se pre-
lamaju razne vrste iskustava – pervertirana dobročinstva, nakazne
pobede, lažni altruizam, uvredljive ideološke matrice...u svesti i u
svetu deteta – ovde prikazanima iz neobično jasnog ugla devojčice
u osnovnoj školi.
Goran Cvetković,
pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta
čije su svestrano stvaralaštvo predstavili Marija Soldatović, drama-
turg Teatra i Saša Milenić, pesnik, filozof i političar. Marija Soldatović
govorila je o Gojerovom stvaralaštvu u oblasti drame i teatra a na
njeno pitanje o tome kakva je trenutno kulturna scena u Bosni i Her-
cegovini, on je odgovorio:
– Zbog toga što takozvane „elite“ ne izdvajaju novac za kultu-
ru zavladao je primitivizam. Iamamo uspešne ljude ali sve manje
uspešnih projekata a kultura nije neki sporadični bljesak nego„du-
gotrajuće činjenice“, naglasio je Gojer, uputivši kompliment temi
ovogodišnjeg InterFesta, citirajući Čamila Sijarića: „U toru je jako
toplo ali puno smrdi“.
– Tu drugost, ko bude umeo da ceni imaće prednost u odnosu
na one autistično zatvorene situacije -„svoj na svome“, smatra on.
O njegovom, pre svega pesničkom ali i umetničkom angažma-
nu kroz politiku nadahnuto je besedio Saša Milenić.
– Gradimir Gojer je stvaralačka ličnost dosta širokog zahvata,
budući da ga javnost prepoznaje ne samo kao: reditelja, dramskog i
književnog pedagoga, kao osnivača pozorišta i dramskih grupa, pi-
sca baletskih libreta, pesnika, esejistu... nego i kao javnog delatnika
i to ne samo, u esnafskim organizacijama umetnika, već u onim naj-
ozbiljnijim političkim borbama grada, regije ali i državne politike.
Poziv sa poistovećivanjem i saosećanjem nešto što je imanentno
u Gojerovom delu i osnova za njegovo razumevanje, naročito ako
govorimo o pesničkom delu njegovog stvaralaštva koje ne beži ni
od zaumnog ni začudnog i čak na momente pada u hermetizam.
Ali, ono što vidimo kao drugačiju konstantu u njegovom delu to je
oscilovanje oko različitih kompozita te mape senzibiliteta u kojem
se njegovo pevanje odvija. Od nagonskog, emocionalnog do sko-
ro celebralnog, visokointelektualnog koje u podjednakoj meri ne
skriva od univezalističko, svetskog, do lokalnog i zavičajnog kojima
podjednako podleže - između opozita aktuelnog, dnevnog i kla-
sičnog, istorijskog koji su podjednako ravnopravne u intenciji nje-
govog poretka. Reč je zapravo da je Gradimir Gojer pesnik kulture,
potom, senzibilitetom, za iskušenjem savremenog poretka ali i di-
rektno pogođen traumom ne uspevanja koncepta smisla u kulturi
i dodatnom traumom zbog sloma svih kulturnih koncepcija na tlu
bivše Jugoslavije, naročito Bosne i Hercegovine u nedavnom bra-
toubilačkom ratu koji je zapalio Balkan, smatra, između ostalog Mi-
lenić, dodavši da je suština Gojerovog angažovanja u politici ambi-
cija pesnika da interveniše i u socijalnom prostoru, ali, zarad, uvek,
jednog istog - uzvišenog čina slobode i dobrotoljublja čoveka.
Šestog takmičarskog dana na repertoaru 8. JoakimInterFesta
bila je predstava Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice „Greba-
nje ili kako se ubila moja baka“ koju je po tekstu Tanje Šljivar reži-
rala Selma Spahić. U predstavi jednu od uloga tumači i Maja Izet-
begović koju je selektor Cvetković najavio kao jednu od„najboljih
mladih glumica u regionu“.
– Obzirom da je tekst pisala mlada banjalučka spisateljica Tanja
Šlivar a da ju je u Zenici režirala Selma Spahić koja radi i živi u Sa-
rajevu, sam taj spoj, konekcija stvaralaca iz Republike Srpske i Fe-
deracije BiH koja je po prvu put ostvarena na ovom projektu je već
dovoljna činjenica da se pojavi na ovako koncipiranom festivalu,
kao i zbog same teme komada koja se bavi decom koja su odrasla
u post-ratnoj tranziciji, njihovim željama, nadanjima i strahovima...

3. 14. oktobar 2013. 3
Večeras na repertoaru
Scena Joakim Vujić, ponedeljak 14. oktobar 20.00
Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd
Igor Štiks
ELIJAHOVA STOLICA
Dramatizacija: Darko Lukić
Adaptacija dramatizacije i režija: Boris Liješević
Scenograf: Gorčin Stojanović
Kostimograf: Maja Mirković
Kompozitor: Aleksandar Kostić
Dramaturg: Branko Dimitrijević
Scenski govor: Ljiljana Mrkić Popović
Lica:
Richard Richter: Svetozar Cvetković
Jakob Šnajder: Vlastimir – Đuza Stojiljković
Alma Filipović: Maja Izetbegović
Paula Miler: Jelena Trkulja
Ingrid Miler: Renata Ulmanski
Ivor: Bane Jevtić
Premijera 16. oktobra na sceni Teatra„Bojan Stupica”i na
festivalu MESS Sarajevo 20. oktobra 2010. godine
O predstavi
Romanu me privukla tema potrage za Ocem kao potrage za
tajnom vlastitog identiteta. Naročito mi je drago da se to do-
godilo u JDP-u gdje sam već imao komad na tu temu – Dragi
tata, Milene Bogavac, tako da sam ovo na neki način doživio kao
neki tematski kontinuitet mog prisustva u JDP-u. Mene uzbu-
đuje kad publika treba da pročita predstavu, kada sa dizanjem
zavjese NE počne iluzija koja savršeno dočarava neko drugo vri-
jeme i prostor u kojem će se dogoditi određene stvari, a iluzija
se završiti raspletom i spuštanjem zavjese. Ta vrsta iluzije mislim
da stavlja gledaoca u pasivan položaj. Počne predstava i sve mu
je dato. Kao na tanjiru. On samo treba da odgleda, pa možda
se u tom gledanju i probudi neka emocija. Ja ne volim kad se
predstava samo „gleda” već kada se i „čita”, kada se publika na
taj način angažuje. Ne mislim pri tom na angažman kad glumac
izvede na scenu nekoga iz publike, prospe brašno po publici i
tome slično, nego kada publika svojom imaginacijom učestvu-
je, kada publika dobija asocijacije koje će aktivirati imaginaciju.
Da u glavi stvori ono čega u predstavi nema. Ali toga namjerno
nema, jer je to na gledaocu.
Boris Liješević
Oni su željni prostih stvari kao čokolade a nude im se nacionalistič-
ki pamfleti i parole, pojašnjava ona.
Izvlačeći paralelu između dve uloge sa kojima nastupa na Joaki-
mInterFestu (takođe igra i u„Elijahovoj stolici“ JDP-a) Maja Izetbe-
gović smatra da je ono što je zajedničko za te dve uloge to što tu-
mači devojčicu i ženu čije je karaktere, velikim delom„kreirao“ rat.
Predstava je nagrađena velikim aplauzom od strane festivalske
publike a, i razgovori posle nje bili su izuzetno posećeni.
Voditeljka okruglog stola Danica Pajović istakla je da su njeni
akteri mapirali polje značaja škole u formiranju dečije ličnosti, kao i
samog društva čija su ona budućnost.
– Ne bez razloga radnja komada je izmeštena u 2000. godinu,
jer su tadašnja deca, danas odrasli, formirani ljudi, naglasila je ona
istakavši rizik koji sa sobom nosi prezentovanje veronauke u proce-
su obrazovanja deci u tim godinama.
– Decom je lako manipulisati a baš ona su presek jednog dru-
štva i kroz njih se najbolje vidi stanje u njemu, poreklo, stavovi ro-
ditelja, neuravnotežene okolnosti u kojima se formiraju... Ono što
deca donose od kuće, moćnije je od onoga što uče u školi, smatra
ona.
Prateći program
DEBATA„KULTURA I EU INTEGRACIJE”
Zgrada Uprave grada Kragujevca, sala 105, utorak, 15.
oktobar - tačno u podne
„SIROMAŠTVO RE: AKCIJA”
Galerija „Joakim” - Izložba plakata sa konkursa magazina
„LICE ULICE”, utorak, 15. oktobar - 19 sati i 30 minuta
Na njeno pitanje kako je „Grebanje“ primljeno u svojoj matič-
noj sredini, glumci predstave su odgovorili - fantastično, dodavši
da su sa ovom predstavom, posle 22 godine nastupili na banjaluč-
komTeatar festu gde je takođe imala odličan prijem i kod tamošnje
publike. Takođe glumci predstave BNP-a ispričali su okupljenima
na razgovoru da su u procesu rada, njegovom istraživačkom delu
vršili istraživanje po bosanskim osnovnim školama i bili zapanjeni
velikom količinom agresivnosti mladih, koju niko, na pravi način ne
kanališe.
– Zato smo ovu i ovakvu predstavu i uradili u njihovo ime, želeći
da kažemo:„Mi postojimo i bavite se nama“ istakli su oni taj vapaj
za pomoć najmlađih u disfunkcionalnom društvu.
Predstava je ostavila veliki utisak na festivalsku publiku koja ju
je okarakterisala kao„najživotniju od svih“. koje smo do sada videli
na festivalu.

4. 4 JoakimInterFest 2013
Reditelj Nebojša Bradić, umetnički direktor kragujevačkog po-
zorišta smatra da danas, kada živimo u vreme integracija, JoakimIn-
terFest afirmiše mesto koje ima kultura ima unutar ovog konteksta.
– Kragujevac je u danima Festivala postao mesto u kome se
odvija intenzivni pozorišni saobraćaj i omogućava da se identifi-
kuju najvažnija dostignuća u pozorišnoj umetnosti danas. Mi smo
prepoznali važnost ove manifestacije i podržali smo je kroz delat-
nost Knjaževsko-srpskog teatra, ali i drugim aktivnostima. Tema
ovogodišnjeg Festivala jeste i metafora koja bi mogla bi da bude
naslov i svakog sledećeg izdanja ove manifestacije: „Živeti s drugi-
ma“. Mi smo ponosni na našu kulturnu raznolikost, ali nas ponekad
neprijatno iznenade getoizacija i marginalizacija u našem društvu.
Iznenađuje nas i mržnja prema demokratiji, koja je u stvari mržnja
prema našim komšijama. Zbog toga JoakimInterFest igra važnu
ulogu u povezivanju različitih kulturnih tradicija, koje sve zajedno
čine kulturu istinski internacionalnom, kaže on dodajući: „Ponosni
smo da se Festival odvija u saradnji sa umetnicima iz brojnih zema-
lja i uz podršku kragujevačke publike. U vremenu kada se govori o
nacionalnom identitetu, potvrđuje se da se on ostvaruje isključivo
u interakciji sa kosmopolitskom umetnošću, koja se bavi globalnim
temama sa kreativnim nacionalnim pristupom“.
Autorski projekat Olivera Frljića na temu ljudi bez dokumenata
i građanskog statusa u Sloveniji „25.671” u izvođenju Prešernovog
gledališča iz Kranja bio je na repertoaru sedmog dana festivala.
– Predstava se uklapa u profil festivala jer je njena provokativ-
na tema priča o „izbrisanima“, ljudima sa teritorije bivših jugoslo-
venskih republika koji su zbog tog samovoljnog brisanja iz registra
stalnog prebivališta izgubili status građana i nisu u mogućnosti
da ostvare svoja najosnovnija prava poput zaposlenja, školovanja,
zdravstvene zaštite, socijalne pomoći, vlasništva nad nekretnina-
ma..., kaže Matjaž Višnar, glumac u predstavi.
On ističe da se preko 20 godina o ovoj temi„javno ćutalo“.
– Sada se polako„otvara“, malo po malo u našem društvu, medi-
jima i mislim da smo mi sa ovom predstavom pomalo pomogli da
se to pitanje pokrene, smatra on, dodajući da„izbrisanih“ ima i više
od 25.671 i da je to samo broj onih koji su se zvanično prijavili da
su bez građanskog statusa, identifikacije i osnovnih ljudskih prava.
Na pitanje kako sami Slovenci reaguju na njihovu predstavu od-
govara:
– Dobro. Nije istina da ih ova tematika ne pogađa.
Predstava je izazvala veliki utisak na kragujevačku publiku ko-
ja je u tišini izlazila iz sale izjavljujući saučešće članovima porodice
koja je, kako je istakla voditeljka razgovora Pajović„izgubila građan-
ska prava, identiteta i na kraju, svog najmlađeg člana porodice“ a za
koje se ispostavilo tokom razgovora da su u pitanju autentični pro-
tagonisti potresne i jezive ljudske drame koju smo videli na sceni.
– Za problem „izbrisanih“ nije znao gotovo niko od nas. Bila je
to tema koju su vlast i politika, svejedno da li je u pitanju leva ili
desna opcija, sasvim neustavno i protivzakonito, manipulišući jav-
nim mnjenjem i medijima decenijama uspešno „gurali pod tepih“,
emotivno je priznao glumac Aljoša Ternovšek, takođe naglasivši da
je u Frljićevom projektu i njihovoj predstavi izneta samo zvanična
cifra onih koju su svoja osnovna prava zatražili„nazad“ dok se pravi
broj na ovaj način oštećenih građana bivših jugoslovenskih repu-
blika („pravi stranci“ nisu brisani) na tlu Slovenije od kojih su mnogi
deportovani, nikada neće saznati.
– Ova predstava je poziv da se svi mi solidarišemo sa tim ljudi-
ma i njihovim životnim problemom i mi, kao akteri, vidimo da je on
uspeo i van naše matične scene, jer je odziv kragujevačke publike
večeras na festivalu bio neverovatan, istakli su sami glumci komada
o ljudima koji su„izbrisani“.