JoakimInterFest se održava svake godine od 7-15. oktobra u Kragujevcu, Knjaževsko–srpskom teatru. Festival je dobio ime po Joakimu Vujiću (1772-1847), direktoru prvog srpskog teatra osnovanog u Kragujevcu 1835. godine. Domaćin Festivala je Knjaževsko–srpski teatar, a glavni pokrovitelj Grad Kragujevac.

1. J o a k i m I n t e r F e s t a 2 0 1 3 . g o d i n e • b r o j 9 • 1 5 . o k t o b a r
Odluke žirija 8. JoakimInterFesta
ZENIČKO„GREBANJE“ NAJBOLJA PREDSTAVA
Žiri 8. JoakimInterFesta izražava zadovoljstvo što je radio u do-
broj atmosferi na jednom veoma kvalitetnom festivalu, koji je
dosledno opravdao izbor teme „ŽIVETI SA DRUGIMA“. Većina pred-
stava bila je veoma kvalitetna i uzbudljiva, pružajući gledaocima
potpuni teatarski doživljaj.
Žiri se takođe zahvaljjuje Knjaževsko-srpskom teatru i Gradu
Kragujevcu na dobroj organizaciji Festivala i toplom gostoprimstvu.
Nagrade:
1. Joakimova nagrada za najbolju predstavu pripada predstavi
„GREBANjE ILI KAKO SE UBILA MOJA BAKA“ u izvođenju Bosanskog
narodnog pozorišta iz Zenice. Snažna i vrhunska inscenijacija, uz
uzbudljivi glumački doprinos izdvojile su ovu predstavu od ostalih.
2. Joakimova nagrada za režiju Andrašu Urbanu za predstavu
„SAM ĐAVO“, pozorišta Deže Kostolanji iz Subotice. Kompleksna i
maštovita režija dominiraju ovom sjajnom predstavom.
3. Joakimova nagrada za najbolju mušku ulogu Gaboru Mesaro-
šu za predstavu „SAM ĐAVO“, pozorišta Deže Kostolanji iz Subotice.
Najhabrija najraznovrsnija muška uloga na Festivalu.
4. Joakimova nagrada za najbolju žensku ulogu pripada Maji
Izetbegović, za predstavu „ELIJAHOVA STOLICA“ JDP iz Beograda i
MESS iz Sarajeva. Dirljiva i na momente potresna igra mlade glu-
mice.
5. Joakimova nagrada za vizuelnost pripada predstavi„IZBRISA-
NI“ Prešernovog Gledališča iz Kranja. Radi se o asketskoj, ali veoma
ekspresivnoj vizuelizaciji.
6. Joakimova specijalna nagrada za tekst pripada Jetonu Nezira-
ju za predstavu„LET IZNAD KOSOVSKOG POZORIŠTA“ Qendra mul-
timedia iz Prištine. Veoma hrabar i beskompromisan tekst.
Sve nagrade su donete jednoglasno.
Članovi žirija: Goran Marković, reditelj, predsednik žirija, Vladi-
mir Milčin, reditelj i Laslo Keseg, reditelj.
U Kragujevcu, dana 15.10. 2013. godine

2. 2 JoakimInterFest 2013
Uokviru pratećih programa JoakimInterFesta, u ponedeljak, 14.
oktobra održana je promocija knjiga„Male tajne“ i„Izmišljeni ži-
vot“ Gorana Markovića, člana ovogodišnjeg žirija festivala o kojima
je govorio Zoran Hamović.
Po njemu Marković se u svom književnom opusu „intimno po-
igrava sa istorijom“ sa ironijskim otklonom a ne falsifikovanjem
stvarnosti.
Reč kritike
BOLNO PODSEĆANJE
(IZBRISANI – 25.671 – autorski projekt reditelja Olivera Frljića
– PREŠERNOVO GLEDALIŠČE, Kranj, Slovenija – Velika Scena Knja-
ževsko Srpskog Teatra, Kragujevac - nedelja 13. oktobar 2013)
... Mislim da pozorište koje pravi Oliver Frljić, pa i predstava IZ-
BRISANI – 25.671 iz Kranja, prevazilaze uobičajene domete i komu-
nikacijske norme gradjanskog teatra i da ih zapravo krše, da bi pro-
blemi i pojmovi koji se nalaze u tom scenskom vremenu, od početka
doi kraja susreta sa publikom – bili što vidljiviji i opipljiviji. Tako se i
dešava da o Frljićevim predstavama mnogi govore da to NIJE PO-
ZORIŠTE i da je neka vrsta PARATEATRA, pamflet, niz nepovezanih
slika i dogadjaja veštački spojenih u neku labavu celinu... Mnogi mu
nalaze slabosti u nedovoljnoj doslednosti i optužuju ga za manipu-
laciuju poluistinama i konstrrukcijama, koje ravnopravno koristi sa
iskrenim isposvestima. I što je najvažnije – sve je to istina! To je zai-
sta parateatar, ako se pod teatrom podrazumeva pisani dijalog sa
radnjom i karakterima, koji će ovako ili onako, prihvatljivo potvrditi
superiornost publike nad problčematičnim likovima. Zatim – isto-
vremeno korišćenje izmišljenih i istinitih činjenica, fingiranje drastič-
nih situacija... sve su to sredstva igre koja ima taj plemeniti cilj – da
postavi publiku pred oštro sklesan kamen PROBLEMA, koji se skriva i
kvari društvo do opasnih razmera...
... Kao i u drugim dosadašnjim predstavama, Oliver Frljić je stao
pred glumce Prešernovog Gledališča u Kranju – Vesnu Jevnikar, Dar-
ju Reichman, Mihu Radmana, Vesnu Slapar, Aljošu Tomovšeka, Bo-
ruta Veselka, Matjaža Višnara, Danjana Bidora, Kaju Krnić Bojana
Stojanova - i postavlajo im je pitanja o njihovom mišljenju o tim pro-
blemima i o njihovom ličnom učešću u rešavnju slučajeva iz njihove
sredine – kako su oni pomogli izbrisanima da povrate svoja prava?
Glumci su pričali svoje priče i priče o kojima su slušali, ali i priče koje
su nalazili u dokumentacijama koje su pomno pretraživali. Lična do-
kumenta gledalaca koja oni na ljubazni zahtev ostave u jednoj kutiji
na ulasku u salu – budu uništena tim strašnim makazama kojima je
administracija uništavala dokumenta izbrisanima. Glumac na sceni
poniudi gledalištu da se solidariše sa nhjima i da dobrovoljno preda
svoju ličnu kartu na uništenje. Na predstavama u Sloveniji, to je za-
ista teška odluka i stvarno pitanje savesti, a u Kragujevcu to je bila
ljudska solidarnost i dvadesetak gledalaca imalo je hrabrosti da pri-
stane na javno cepanje dokumenata. Tako je u ovoj predstavi uspo-
stavljena univerzalna tragična matrica patnje i saosećanja...
Goran Cvetković,
pozorišni kritičar i selektor JoakimInterFesta
Dan osmi –„Elijahova stolica“
INTIMNO POIGRAVANJE SA ISTORIJOM
ILI OTPOR KULTURNOM BEZNAĐU
– Što se na srpskom kaže:„Između fikcije i fakcije“, duhovit je bio
Hamović
Markovićeve knjiga„Male tajne“ govori o pozorišnoj trupi, čiji su
članovi bili injegovi roditelji, koja nastaje u Beogradu tokom rata,
pretekne ga i kasnije bude koren osnivanja BDP-a, pa sve do njenog
kraja, kada je zabrenjena predstava „Čekajući Godoa“, koja je ipak
odigrana u ateljeu slikara Miće Popovića na Starom sajmištu.

3. 15. oktobar 2013. 3
Drugo delo„Izmišljen život“ epistolarne je prirode. Reč je o inter-
net prepisci dva stvaraoca Markovića i pokojnog Milana Oklopdžića
– Mike Oklopa autora kultnog„Kalifornija bluza“ sa kojim se Marko-
vić nije poznavao pre njegovog odlaska u Ameriku.
– Uvek sam se držao toga da ja nisam pisac jer je to ozbiljna pro-
fesija koja zahteva celokupni životni angažman. Svaka moja knjiga
je pokušaj da zabeležim nešto, poput hronike, što nije literatura,
smatra Marković.
O samom festivalu, ovaj poznati filmski i pozorišni reditelj i pred-
sednik ovogodišnjeg žirija kaže:
– Prvi put sam u životu duže od jednog dana u Kragujevcu. Pro-
veo sam ovde skoro deset dana, upoznao sam atmosferu ovog gra-
da koja je vrlo posebna, lepa, što je očigledno uticalo i na ovaj festi-
val jer ima dobru publiku, vrlo kompetentnu koja svako veče puni
salu. Oseća se jako dobra i pozitivna energija u ovdašnjim ljudima
ali i u samom gradu i lokalnoj samoupravi koja očigledno hoće da
ima ovaj festival i stalo joj je do njega, što je danas prava retkost u
našem totalnom kulturnom beznađu gde neki ljudi koji poseduju
makar malo vlasti hoće nešto da urade za svoje sugrađane. Obično
se vlast koristi za lične i partijske potrebe.
Sam festival je veoma dobro koncipiran, izbor predstava je bio
vrlo precizan i kozistentan – to istraživanje kako da različiti ljudi žive
jednio pored drugih i uprkos toj različitosti, prikazano kroz pozori-
šni čin na sasvim različite načine. InterFest ima ne samo umetničku,
nego i socijalnu, pa čak i političku vrednos, smatra Marković, čija je
jedina zamerka samo dužina smotre, jer je po njemu sedam dana
prava festivalska mera.
Osmog, poslednjeg takmičarskog dana 8. JoakimInterFesta
na repertoaru je bila predstava JDP-a „Elijahova stolica“ koju je po
adaptiranom romanu Igora Štiksa (dramatizacija Darko Lukić) reži-
rao Boris Lješević.
U predstavi igra Vlastimir Đuza Stoiljković, bard našeg glumišta
i prošlogodišnji laureat najvećeg priznanja našeg Teatra – Statuete
Joakim Vujić.
– U pitanju je kompleksna i složena tema o čoveku koji pronađe
oca tamo gde se najmanje nada u sred rata. Jednostavna predsta-
va bez dekora, intimna, lična ispovest.. A to publiku, izgleda najvi-
še „golica“, nikakve političke govnarije... Na premijeri smo doživeli
ovacije, i igramo je uspešno već trio sezone, kaže on dodajući da
su nedavno imali neprijatnosti posle predstave na okruglom stolu
u Banjaluci.
– Došlo je do velikog nesporazum, razgovaralo se samo o poli-
tici a nikako o pozorištu, o manama i vrednosti predstave. Od toga
mi se stomak prevrće. Napadali su me:„Pa nije tako bilo!“,„Nije bilo
opsade Sarajeva!“,„Što igraš Jevrejina?!” – na šta sam ja odgovorio:
„Zato što je to pisac tako napisao. Ne mogu da igram Norvežanina.“,
priča sa standardnim osmehom Đuza.
po njemu festivali su još jedino što nam je preostalo.
– Nema više love. Festivali su jedino mesto na kojem se susreće-
mo, družimo... Pozorište samo čekaju crnji i crnji dani... Nelogično,
ali pozorište kod nas, što je kontra, umesto da napreduje nepresta-
Večeras na repertoaru
Scena Joakim Vujić, utorak 15. oktobar 20.00
OPSADA I PAD KONSTANTINOPOLJA 1453.
Predstava u čast nagrađenih
Knjaževsko-srpski teatar / Dunavfest
Učestvuju: Mirko Babić i hor Liceum
Istorija može da bude, pored ostalog – dobra literatura. Nekad
davno, u antičkoj Grčkoj i istorija i mitologija su se preplitali.
I kasnije je bilo priča i opisa istorijskih dogadjaja i ličnosti, od
kojih su mnogi pisci crpli svoje pripovesti i ovekovečili ih u svo-
jim delima – od Šekspira, do naših Crnjanskog i Andrića. Vero-
vatno je neko od svetskih pisaca mudro koristio i knjigu, jedinu
sačuvanu od nekoliko njih, pod istim nazivom ISTORIJA, velikog
pisca srednjeg veka Mihajla Kritovula koji je pisao o vremenu
od 1451. do 1467. Pisao je, kao prisutni učesnik i posmatrač, o
osvajačkim poduhvatima Mehmeda II Osvajača, vrlo precizno i
krajnje racionalno – zasnovano na golim činjenicama, ali literar-
no jasno i stilski pročišćeno. Elegancija rečenice, poetika tretma-
na konkretnih dogadjaja, lirski raskošne opservacije, dramatika,
zanos u tumačenju, ali i stalna KRITIČNOST prema vladaru, ko-
me inače služi, Mehmedu II Osvajaču - sve su to odlilke izvrsnog
stila srednjevekovnog pisca, ali i odlike izvrsnog prevoda Deja-
na Acovića. Sekvence, od pripreme do uspeha u osvajnju gra-
da – najvećeg i najvažnijeg grada svog vremena opisane su sa
pažnjom, a Goran Marković je iskusno odabrao najupečatljivija
mesta i skladno ih postavio u dramturšku celinu.

4. 4 JoakimInterFest 2013
no nazaduje. To je strašno! Čovek gubi samopuzdanje, veru, pita se
zbog čega uopšte nešto i radi, zaključuje on.
Po mišljenju njegovog kolege iz „Elijahove stolice“ Svetozara
Cvetkovića, baš ova predstava sa razlogom zatvara festival.
– Angažovana predstava, baš na „zadatu“ temu festivala „Život
sa drugima“. Sve to u njoj postoji i ona se već dugo bavi tim pro-
blemom. Pre svega zahvaljujući piscu romana koji je bio klinac u
Sarajevu kada izbio rat. Kada je završio škole i obreo se u Engle-
skoj, na fakultetu gde je prvo studirao a sada i predaje na njemu,
uzeo i napisao neku svoju reminiscenciju svih tih događaja ali sa
izgubi tlo pod nogama i pokušavaju da pronađu taj koren, smatra
on, dodajući:„ Angažovanost samog ovog festivala koji je prerastao
okvire nečega što je nekada bio i došao do toga da zaista postaje je-
dan pravi Inter Fest i došao do toga da tu dolaze vrlo provokativne
predstave sa različitih, ovih naših okolnih, meridijana mislim da je
baš važno da se festival završava predstavom kao što je naša, jed-
nostavnom i emotivnom ali, koja u sebi nosi dovoljno provokacija i
ume da postavi prava pitanja ali i da ponudi gledaocu odgovore od
kojih mu neće biti baš svejedno kako će sutra ustati i pogledati se
u ogledalo“.
Kao i uvek kada gostuje JDP, sala dupke puna.
– Priča sa antičkim prizvukom, incest, užasi rata gde svako pod-
jednako strada. Jasno je što je baš Sarajevo, simbol stradanja bilo
idealno mesto za radnju komada. Priča o potrazi za identitetom i
potragom za svojim ja a svaki put kada se čovek suoči sa sobom
samim dolazi do male smrti. U toj potrazi stiže do svoje propasti,
istakla je voditeljka razgovora Danica Pajović.
– Izlišno je govoriti o predstavi, publika je svojim aplauzom re-
kla, sve, dodao je selektor festivala Goran Cvetković.
Osmi JoakimInterFest, završen je kao što je i počeo manifestaci-
jama iz pratećeg programa: debatom na temu„Kultura i integracije“
koja je održana u Skupštini grada i otvaranjem izložbe plakata sa
konkursa magazina„Lice ulice“ pod nazivom„Siromaštvo re: akcija“
znanjem zrelog čoveka a ne dečijim impresijama. Delo je prilično
direktno, vezano faktografski, vezano za to „šta bi mogli da budu
koreni svakog od nas“ i „šta bi mogli da budu koreni onih, koji su,
igrom slučaja, sasvim izgubili svoj identitet“ i u jednom času im se