Srpski jezik - Gramatika, Kristina Mitić

1. СИСТЕМАТИЗАЦИЈА
ИМЕНСКИХ РЕЧИ
a ИМЕНИЦЕ
• заједничке, властите, бројне.
a ЗАМЕНИЦЕ
• именичке: личне и неличне, повратна
заменица.
a ПРИДЕВИ
• описни, присвојни, градивни, месни,
временски.
a БРОЈЕВИ
• основни, редни, збирни.

2. КАКО СЕ ЈЕДНИМ ИМЕНОМ
НАЗИВАЈУ СЛЕДЕЋЕ РЕЧИ:
a Милица, дечак, осморица, осмина.
a ја, се, ко, нико, ништа, нешто.
a леп, Сањин, златни, горњи, прошлогодишњи.
a осам, осми, осморо.

3. ЗАДАТАК
a СЛЕДЕЋИ ТЕКСТ ПИСАН ,,НИШКИМ ГОВОРОМ"
ПРЕВЕДИ НА КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК И ПРОНАЂИ
ИМЕНСКЕ РЕЧИ:
a ,,Тома се врнуја из варош и донеја ми свашта. Ја
сам се толко израдувала и рипала сам од радос.
Мало после дошло једно комшиско дете и изручало
ми три чоколадице. Посвађала сам се сас моју
мајку Гоцу, јер му је дала најубави слаткиши."

4. РЕШЕЊЕ
a ,,Тома се вратио из града и свашта ми
донео. Ја сам се толико обрадовала и
скакала сам од радости. Мало касније је
дошло једно комшијско дете и појело ми
три чоколадице. Посвађала сам се с
мојом мајком Гоцом, јер му је дала
најлепше слаткише."

5. ИМЕНИЦЕ
a ПИТАЊА: КОЈЕ РЕЧИ У ТЕКСТУ СУ ИМЕНИЦЕ?
• ШТА СУ ИМЕНИЦЕ?
• ЗА КОЈЕ ПОДЕЛЕ ИМЕНИЦА ЗНАТЕ?
• ДА ЛИ СЕ ИМЕНИЦЕ МЕЊАЈУ?
• ПРОМЕНИТЕ ИМЕНИЦУ ДЕЧАК КРОЗ ПАДЕЖЕ?
• ГЕНИТИВ: ДЕЧАКА _ КАКО СЕ ЗОВЕ ПОДВУЧЕНИ ДЕО РЕЧИ, А
КАКО ЗАТАМЊЕНИ?
• КОЈИ ДЕО РЕЧИ СЕ МЕЊА, А КОЈИ НЕ?
• КАКО СЕ ЈЕДНИМ ИМЕНОМ ЗОВУ ИМЕНА ЉУДИ И ГЕОГРАФСКА
ИМЕНА?
• КАКО СЕ ПИШУ ВЛАСТИТЕ ИМЕНИЦЕ?
• КАКВИМ СЛОВИМА СЕ ПИШУ ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ?
• ШТА СУ БРОЈНЕ ИМЕНИЦЕ?

6. ЗАМЕНИЦЕ
a Кажем за себе ја, показујем на неког дечака и кажем
ти, затим он, онда показујем на неку девојчицу и кажем
она. За средњи род кажем оно.
a ПРЕТХОДНЕ РЕЧИ НАВЕДИТЕ У МНОЖИНИ.
a КОЈА ЈЕ ТО ВРСТА ИМЕНСКИХ РЕЧИ?
a КОЈЕ ВРСТЕ ИМЕНИЧКИХ ЗАМЕНИЦА ПОЗНАЈЕТЕ?
a КАКО ГЛАСИ ПОВРАТНА ЗАМЕНИЦА ЗА СВА ЛИЦА?
a ДА ЛИ СЕ ЗАМЕНИЦЕ МОГУ МЕЊАТИ?
a ПРОМЕНИ ЗАМЕНИЦУ ЈА.
a У КОЈИМ ПАДЕЖИМА СЕ ЈАВЉАЈУ КРАЋИ ОБЛИЦИ?
a ИСПРАВИ СЛЕДЕЋЕ РЕЧЕНИЦЕ: Стара клупа за ништа
не вреди; Не мислим ја о никоме и ничему; Сања за никога
више не брине.

7. ПРИДЕВИ
a ЗЕЛЕН, ЉУБИЧАСТ, ВЕЛИКИ, МАЛИ...
a КОЈА ЈЕ ТО ВРСТА РЕЧИ?
a КАКО СЕ ДЕЛЕ ПРИДЕВИ?
a ПРОМЕНИТЕ ПРИДЕВ ЈАК.
a КАКАВ МОЖЕ БИТИ РОД ПРИДЕВА?
a ШТА ЈЕ КОМПАРАЦИЈА ПРИДЕВА?
a КАКО СЕ ГРАДИ КОМПАРАТИВ, А КАКО СУПЕРЛАТИВ?
a ОД СЛЕДЕЋИХ ИМЕНИЦА ИЗВЕДИ ПРИДЕВЕ, ПА ИХ
РАЗВРСТАЈ ПО ГРУПАМА: Ниш, бетон, гвожђе, Милош,
девојка, школа, Београд, Наташа, злато.
a НАВЕДИ ПРИМЕРЕ МЕСНИХ И ВРЕМЕНСКИХ ПРИДЕВА.

8. БРОЈЕВИ
a ДВА, ЧЕТВОРО, ПЕТ, ОСМИ, ДВОЈЕ, СТО...
a КОЈА ЈЕ ОВО ВРСТА РЕЧИ?
a КАКВИ СВЕ БРОЈЕВИ ПОСТОЈЕ?
a ДА ЛИ СЕ БРОЈЕВИ МЕЊАЈУ?
a ПРОМЕНИТЕ БРОЈ ЈЕДАН И ПРВИ.
a ДОДАЈ РЕЧИ КОЈЕ НЕДОСТАЈУ: 1. Данас долази Ана с
дечком. Ух, зар морају .............. да дођу? 2. Маца иде на
екскурзију с Дацом. Њих .......... се не одвајају. 3. Он је најбољи
ђак, увек је ............ у свему.

9. СЛУЖБА ИМЕНСКИХ РЕЧИ У
РЕЧЕНИЦИ
a ИМЕНИЦЕ: субјекат, именски део предиката, објекат,
глаголска одредба, апозиција.
a ЗАМЕНИЦЕ: субјекат, именски део предиката, објекат.ж
a ПРИДЕВИ: субјекат, именски део предиката, атрибут, део
апозиције.
a БРОЈЕВИ: субјекат, именски део предиката, атрибут, део
апозиције.
a Задатак: НАПРАВИ РЕЧЕНИЦЕ У КОЈИМА ЋЕШ ИМАТИ
ИМЕНСКЕ РЕЧИ У НАВЕДЕНИМ СЛУЖБАМА.

10. a СЛУЖБА ГЛАГОЛА У РЕЧЕНИЦИ
ГЛАГОЛИ
a ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ (ГЛАГОЛСКИ ВИД)
a ГЛАГОЛИ ПРЕМА ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ (ГЛАГОЛСКИ РОД
a ПРЕЗЕНТ
a ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ РАДНИ
a ПЕРФЕКАТ

11. a ГЛАГОЛИ РАДЊЕ: КОПАТИ, СВИРАТИ, ПЛЕСТИ, ЗИДАТИ.
a ГЛАГОЛИ СТАЊА: СЕДЕТИ, СТАЈАТИ, СПАВАТИ, ЖУТЕТИ СЕ.
a ГЛАГОЛИ ЗБИВАЊА: ЛЕПРШАТИ, ТРУЛИТИ, ВЕНУТИ, СЕВАТИ.
a НАПРАВИ РЕЧЕНИЦЕ СА НАВЕДЕНИМ ГЛАГОЛИМА.

12. СЛУЖБА ГЛАГОЛА У РЕЧЕНИЦИ
a Сара плете.
a Сара је плела.
a Сара је била заспала кад сам се вратила
кући.
a Плетем.
a Ја сам ученик
a Он је био желео бицикл кад је био мали.
» ПРЕДИКАТ

13. a ПРЕДИКАТ НЕ МОРА ДА БУДЕ ЈЕДАН ГЛАГОЛ; НЕПОТПУНИ
ГЛАГОЛИ ЗАХТЕВАЈУ ДОПУНУ.
a У РЕЧЕНИЦАМА СА НЕИСКАЗАНИМ СУБЈЕКТОМ ПРЕДИКАТ
ОБУХВАТА СУБЈЕКАТ.
a ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ СУ НЕПОТПУНИ И ЧЕСТО ЗАХТЕВАЈУ
ИМЕНИЦУ ДА БИ ИСКАЗАЛИ РАДЊУ.
a ЈОШ НЕКИ НЕПОТПУНИ ГЛАГОЛИ: ЖЕЛЕТИ, ПОЧЕТИ, УМЕТИ...
a ИМЕНСКИ ПРЕДИКАТ СЕ САСТОЈИ ОД ГЛАГОЛСКОГ (ГЛАГОЛ) И
ИМЕНСКОГ (ИМЕ) ДЕЛА.

14. ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ
(ГЛАГОЛСКИ ВИД)

15. НЕКИ ГЛАГОЛИ МОГУ БИТИ СВРШЕНОГ И НЕСВРШЕНОГ
ВИДА. ВИД ИМ СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ САМО У РЕЧЕНИЦИ.
НПР.:
a Чуо сам да долази. (свршен)
a Чујем песму птица. (несвршен)
a Ми ручамо . (несвршен)
a Ми ручасмо . (свршен)
a Телефонирао сам му да идемо на излет. (свршен)
a Ћути! Сада телефонирам . (несвршен)
ТАКВИ СУ ЈОШ И ГЛАГОЛИ:
видети (уочити и гледати); телеграфисати (послати телеграм и

16. ГЛАГОЛИ ПРЕМА ПРЕДМЕТУ РАДЊЕ
(ГЛАГОЛСКИ РОД)

19. ПРЕЗЕНТ
a САДАШЊЕ ВРЕМЕ ЗНАЧИ РАДЊУ КОЈА СЕ ВРШИ У ТРЕНУТКУ ГОВОРА.
a ГРАДИ СЕ ОД ПРЕЗЕНТСКЕ ОСНОВЕ И ЛИЧНИХ НАСТАВАКА.
a ТРЕЋЕ ЛИЦЕ ЈЕДНИНЕ НЕМА НАСТАВКА.
a ПРЕЗЕНТСКА ОСНОВА СЕ ДОБИЈА КАДА СЕ ОД ДРУГОГ ЛИЦА ЈЕДНИНЕ
ОДБИЈЕ НАСТАВАК -Ш, ОНА ЈЕ НЕПРОМЕЊЕН ДЕО ГЛАГОЛА.
a СВИ ГЛАГОЛИ ИМАЈУ ИСТЕ НАСТАВКЕ, ОСИМ ГЛАГОЛА МОЋИ И ХТЕТИ,
КОЈИ У ПРВОМ ЛИЦУ ЈЕДНИНЕ ИМАЈУ НАСТАВАК -У.
a НЕКИ ГЛАГОЛИ У ТРЕЋЕМ ЛИЦУ МНОЖИНЕ ИМАЈУ НАСТАВАК -У ИЛИ -Е
ЗБОГ ТЗВ. ОКРЊЕНЕ ОСНОВЕ.

20. 1. л. ј. + М = СВИРАМ
2. л. ј. + Ш = СВИРАШ
3. л. ј. + _ = СВИРА
1. л. м. +МО = СВИРАМО
2. л. м. + ТЕ = СВИРАТЕ
3. л. м. + ЈУ = СВИРАЈУ

21. ПРЕЗЕНТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

22. ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ РАДНИ
a СЛУЖИ ЗА ГРАЂЕЊЕ СЛОЖЕНИХ ГЛАГОЛСКИХ О

23. ПЕРФЕКАТ
a ПРОШЛО ВРЕМЕ КОЈЕ ЗНАЧИ РАДЊУ КОЈА СЕ ДО
Д

24. ФУТУР ПРВИ
a БУДУЋЕ ВРЕМЕ КОЈЕ ЗНАЧИ РАДЊУ КОЈА ЋЕ
СЕ ИЗВРШИТИ У БУДУЋНОСТИ. ФУТУР МОЖЕ
БИТИ ПРОСТ И СЛОЖЕН ГЛАГОЛСКИ ОБЛИК.

26. ДОМАЋИ ЗАДАТАК
a ...

27. a Uvod:
• P ro ~itaj te ks t zagone tke :
te
• Pitawa za razgovor o teks tu:
• Kako glas i re {e we zagone tke ?
• P ro ~itaj p re d ikate .
te
• U kom s u vre m e nu d ati?
• U kom j vre m e nu ce la zagone tka?
e
• Koj j vre m e na p os toj ?
a o{ e

28. • Trans form acij re ~e nice (zam e na vre m e na, zam e na
a
lica)
a Zadatak:
• P re p i{ite te ks t претходне zagone tke u p ro{lom
vre m e nu .
• P re p i{ite te ks t претходне zagone tke u b u d u }e m
vre m e nu .

29. RE [ E WA
a Pro{lo vreme: a Budu}e vreme:

30. POLA ZNI TE KS T ZA ZA ME NU LIC A
a Na odmoru
• “… U s taj m rano u j tru zaj d no s a izlas kom s u nca. N e u m ivam
e u e
s e , h vatam ~u p avi p e {kir, tr~im p re m a re ci. U h lad u s e b rzo s kid am
i u zam ah u s e b acam u glatku , kao ogle d alo ravnu p ovr{inu .
O ku p am s e , d rh tim od h lad no}e , ali s e os e }am zd ravim i s ve `im .
@ u rim na d oru ~ak, j d e m s ve b rzo i s ap e titom …”
e
a Pitawa u vezi са teks tом:
• U kom licu j nap is an te ks t?
e
• Koj j lica p os toj ?
a o{ e
a S amos talni rad u~ enika:
• Trans form i{ite te ks t u d ru go lice (p rva gru p a u ~e nika)
• Trans form i{ite te ks t u tre }e lice (d ru ga gru p a u ~e nika)

31. RE [ E WA
a Prva grupa u~ enika:
• “… U s taj { rano u j tru zaj d no s a izlas kom s u nca. N e
e u e
u m iva{ s e , h vata{ ~u p avi p e {kir, tr~i{ p re m a re ci. U h lad u s e
b rzo s kid a{ i u zam ah u s e b aca{ u glatku , kao ogle d alo
ravnu p ovr{inu . O ku p a{ s e , d rh ti{ od h lad no}e , ali s e
os e }a{ zd ravim i s ve `im . @ u ri{ na d oru ~ak, j d e { s ve b rzo i s
e
ap e titom …”
a Д руга grupa u~ enika:
• “… U s taj rano u j tru zaj d no s a izlas kom s u nca. N e
e u e
u m iva s e , h vata ~u p avi p e {kir, tr~i p re m a re ci. U h lad u s e
b rzo s kid a i u zam ah u s e b aca u glatku , kao ogle d alo ravnu
p ovr{inu . O ku p a s e , d rh ti od h lad no}e , ali s e os e }a zd ravim i
s ve `im . @ u ri na d oru ~ak, j d e s ve b rzo i s ap e titom …”
e

32. • Trans form i{ite s le d e }e re ~e nice kako j ozna~e no u
e
zagrad i.
• Ja s am i{ao s a b ratom u b ios kop .
• (drugo lic e, budu}e vreme)
• P e tar }e i}i na le tovawe .
• (prvo lice, s ada{we vreme)
• Ti tr~i{ ve om a b rzo.
• (tre}e lice, pro{lo vreme)

33. a Re{ewa:
• Ti }e { i}i s a b ratom u b ios kop .
• Ja id e m na le tovawe .
• O n j tr~ao ve om a b rzo.
e
a Doma}i zadatak:
• РАД НА СВЕСКА, стр. 52.