Kako napraviti biznis plan?! Škola preduzetništva

2. www.skolaknjigovodstva.com/skripta-biznis-plan.docx

4. Biznis plan je dokument u kome se precizira pravac poslovnog poduhvata.
To je set upravljačkih odluka čija će se realizacija desiti u određenom vremenskom
periodu.

5. Biznis plan je dokument kojim se analizira predstojeći poslovni poduhvat.
To je vrsta elaborata kojim se predstavlja namera da se realizuje određeni poslovni projekat i
dokazuje njegova isplativost.
On se ne odnosi na preduzeće već na savim konkretnu operaciju.

6. Ako ste naumili ili imate ideju da pokrenete sopstveni biznis odnosno, uvideli ste da na tržištu
postoji tražnja odnosno nedostatak u ponudi vreme je da napravite okvir tj. da pokušate da
definišete svoju strategiju započinjanja biznisa kroz izradu biznis plana.

7. Biznis plan nam služi i kao smernica koju treba da pratimo da bi došli do projektovanog
cilja. U suprotnom, lako bi se moglo dogoditi da (s)krenemo stranputicom.
Narodna poslovica iz naslova opisuje kako treba definisati ciljeve : precizno, kratko i
jasno…
Često je potrebno i nekoliko puta preći isti biznis plan kako bi se eleminisale sve
neefikasnosti i neracionalnosti, i da nastavimo u pravom smeru, ka zacrtanom cilju.

8. biznis plan možete doživeti i kao arhitektonski nacrt vaše nove kuće. Postoji izreka „Svaki
dinar dat arhitekti je zlata vredan“. Obzirom da, ako imate dobar projekat, imaćete čvrste i
stabilne temelje, kvalitetnu gradnju... Isto tako „Svaki sat uložen u biznis planiranje je
dragocen“. Ukoliko ste sve dobro isplanirali, male su šanse da vaš biznis posrne i ode u
neželjenom pravcu...

9. Sama izrada biznis plana je je izutezno značajna za samog preduzetnika jer će on na taj
način proći kroz mnogo izazova i hipotetičkih situacija koje će morati da razmotri i prevlada. U
suprotnom se lako može dogoditi da budući poslovni poduhvat ne uspe.

10. Naročito je važno razrađivati poslovnu ideju i biznis plan ukoliko tek „uplivavate“ u vode u
kojima se ne snalazite baš najbolje. Pisanjem biznis plana preduzetnik će mnogo detaljnije
razraditi svoju poslovnu ideju i imaće priliku da nuči mnogo više o samom biznisu što će ga
pak učiniti mnogo spremnijim za nove poslovne uspehe.

11. Uspeh bilo kog biznisa zavisi od mnogo faktora ali iznad svega od odluka koje donosite vi kao
preduzetnik odnosno vođa biznisa. Čak i ako se na putu vašeg biznisa isprečila značajna
prepreka, moći ćete da nastavite dalje ukoliko u pravom trenutku donesete pravu odluku! Zato
je sve te potencijalne „prepreke“ potrebno predvideti unapred i, bar načelno, isplanirati kako
ćete da ih savladete ili zaobiđete.

12. Ne zaboravite da smo svi subjektivni i pristrasni, naročito prema svojim idejama. Neka vam
vaš biznis plan „otvori oči“ i pomogne da ih objektivno sagledate iz što više različitih uglova i
perspektiva. Sagledajte momente o kojima do tada niste razmišljali, predvidite sve moguće
okolnosti i situacije... dokažite sami sebi da ćete uspeti.

14. Podatak APR-a govori da svaki drugi započeti biznis u Srbiji propada u roku od prve tri godine
poslovanja! Shvatite ovaj podatak izuzetno ozbiljno. Shvatite da su šanse za uspeh vašeg
biznisa (u prve tri godine) svega 50% odnosno da su šanse za propast jednake šansama za
uspeh!

15. Za pisanje biznis plana treba da potrošite dosta vremena i dosta truda. Pisanje biznis plana
podrazumeva detaljnu razradu poslovne ideje, analiziranja i posmatranja iste sa više aspekata
i iz više perspektiva. Podrazumeva, takođe, detaljno upozavanje vašeg biznisa, situacije na
tržištu, konkurencije... računanje i dokazivanje pretpostavki, uočavanje svih slabosti i pretnji i
iznalaženje rešenja za njihovo prevazilaženje...

16. Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati ali i
investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u određeni poslovni poduhvat.

17. Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina i treba ga razlikovati od Studije
opravdanosti ulaganja koja je dugoročna i odnosi se na ceo period eksploatacije
nameravanog poduhvata (npr. otvaranje i eksploatacija jednog rudnika).

18. U zavisnosti od namene konkretnog biznis plana, dužna istog može da bude od nekoliko
kucanih stranica pa do nekoliko stotina starnica koji opisuju kompleksan poslovni poduhvat.
Klasičan biznis plan treba da bude dugačak između 15 i 20 kucanih stranica.

19. Ako vam se samo po sebi nameće pitanje „Ko može da mi uradi taj biznis plan?“ odmah
odustanite od traganja za tim odgovorom. Samo Vi lično i niko drugi! Sve ostalo je „šarena
laža“ a ne biznis plan. Niko drugi, ma koliki profesionalac on bio, nije u stanju da bolje razume
vašu poslovnu ideju i koncept od vas lično. Na internetu uistinu možete pronaći stotine oglasa
različitih agencija i pojedinaca koji se bave poslovima izrade biznis plana međutim, ukoliko
želite da slažete i upropastite samog sebe, krenite ovim putem...

20. Ukoliko niste vični sređivanju teksta, stilizaciji ili uopšte radu na računaru, to nije razlog da
uposlite nekog drugog da vam izradi biznis plan. Međutim, ipak možete da angažujete nekog
ko će srediti vaše kucane tekstove ili rukopise i tako samom dokumentu dati neku lepšu i
ozbiljniju formu ali taj „neko“ neka bude običan operater ili dobar poznavalac rada u telkst
editoru a ne neko ko se bavi izradom ovih dokumenata.

21. Ukoliko mislite da niste dovoljno rečiti da sastavite skladne rečenice i smislene tekstove, ni to
nije razlog da pisanje biznis plana prepustite nekom trećem. Pronađite nekog rečitog
pomoćnika i tako rešite problem.
Ukoliko vam nije poznata forma i „šablon“ dokumenta zvanog „biznis plan“, ni to neka vam ne
bude prevelika briga. Znajte da ni jedan biznis plan nema identičnu formu (sve delatnosti i
ideje se razlikuju). Ipak, postoje neka osnovna pravila forme koja ćemo sada da razraditimo:

29. Dakle, u tački 1. stoji da ćete bez biznis plana jako teško doći do neophodnih sredstava za
otpočinjanje biznisa a to je često njegova prva svrha. Biznis plan će vam takođe pomoći da
pre stupanja na scenu tj. tržište iskristališete i izoštrite svoju biznis ideju te da smanjite
mogućnost nastanka gubitaka.
Biznis plan je dokument kojim ćete se predstavljati i svojim poslovnim i strateškim
partnerima, investitorima, bankama, važnim kupcima i saradnicima... Svi oni žele da se
uvere da znate šta radite, da se razumete u svoj posao, da je vaša poslovna ideja realna,
sigurna, unosna... u suprotnom, zašto bi hteli da sarađuju sa vama i tako izgube svoj novac,
vreme i zaradu.
Ukoliko ste planirali da konkurišete za kredit kod banke ili bespovratna sredstva kod neke
vladine (Fond za razvoj malih i srednjih preduzeća, Nacionalna služba za zapošljavanje),
nevladine organizacije ili nekog drugog tela ili investitora, nećete ni moći da konkurišete bez
detalnjo napisanog biznis plana.

30. Biznis plan treba da vam posluži kao nedvosmislen pokazatelj da li je vaš biznis
perspektivan, ima li i koliko šansi za uspeh. Ne zavaravajte sami sebe i ne „frizirajte“
podatke. Na kraju, kada se „podvuče crta“ morate da budete u „plusu“ odnosno morate sami
sebi da dokažete da ćete u praksi i realnim uslovima više zarađivati nego što ćete trošiti.
Pisanjem biznis plana, sve potencijalne greške ćete napraviti na papiru, a ne u stvarnom
poslovanju. Pisanjem biznis plana ćete shvatiti stvarne mogućnosti u funkcionisanju vašeg
novog biznisa.
Takođe, morate realno da isplanirate kada je moguće dostići tzv. „prelomnu tačku“ u kojoj
počinjete da zarađujete više nego što trošite. Ako je taj peroiod isuviše dug moći ćete da
preispitate svoju poslovnu ideju, promenite nešto ili, najzad, na vreme da odustanete od
celokupne poslovne deje. Valja naglasiti da su mnogi uspešni poslovni ljudi stvorili svoj
uspeh i sačuvali svoju „imperiju“ upravo zahvaljujući pravovremenim odlukama da ne ulaze
u rizične poslove.

32. Najvažniji savet pri pisanju biznis plana je da izbegavate optimistički scenario. To može da
vas dovede u zabludu. Potrudite se da budete realni i objektivni. Čak i pesimistički stav može
da bude koristan jer ukoliko se i u tom slučaju vaš biznis pokaže kao isplativ, vaš uspeh je
takoreći zagarantovan. Npr., ukoliko smatrate da vaš ukupan promet u prvoj godini može da
dostigne 100.000,00 EUR, a da će po najgorem scenariju biti 30.000,00 EUR, pri razradi i
analizama u biznis planu manipulišite sa potonjom cifrom tj. sa 30.000,00 EUR.
Kako biste sebi olakšali čitav posao oko pisanja biznis plana, definišite neke osnovne
smernice odnosno segmente rada:

33. Prvi segment – definisanje ciljeva
Zašto pišete biznis plan odnosno kome je on namenjen (osim vama) tj. ko će sve biti u prilici
da ga pročita (kreditni službenik, investitor, poslovni partner...)? U skladu sa ovim zaključkom
definišite koji elementi biznis plana su njima najinteresantniji i kako da njima posvetite
posebnu pažnju. Istina je da biznis plan treba da pišete prvenstveno za sebe a ne za drugoga,
međutim, ukoliko već unapred znate da će biti potreban još nekome, sagledajte i analizirajte
stvari i iz njegovog ugla.

34. Drugi segment – definisanje šablona
Kada ste „načisto“ sa ciljevima i namerama sledi definisanje tzv. šablona odnosno glavnih
celina tj. poglavlja biznis plana i njihovih naslova i podnaslova. Poglavlja biznis plana podelite
u odnosu na standarde (pogledajte preporučene šablone Fonda za razvoj i NSZ-a) i u odnosu
na specifičnosti vašeg biznisa odnosno vaše poslovne ideje. Šablon može biti prilično uopšten
i klasičan a može i u znatnoj meri odstupati od standardne forme. To zavisi ponajviše od vaše
kreativnosti kao i od specifičnosti i univerzalnosti vaše poslovne ideje.

35. Treći segment – popunjavanje šablona
Kada ste definisali poglavlja, njihove naslove i podnaslove, krenite sa popunjavanjem tj.
odgovaranjem na pitanja skrivena u naslovima. Nemojte voditi računa o neujednačenosti
količine podataka i teksta u različitim celinama tj. poglavljima. Pišite slobodnim stilom i
„narodskim“ jezikom, onako kako vas misli nose i navode i onako kako diktira vaša inspiracija.
Ovo ionako nije finalna verzija (finalizacija tek sledi u četvrtom segmentu), pišite – brišite,
crtajte strelice, velike uzvičnike... Slobodno napravite „haos“ od „nabacanih“ informacija i
podataka koje ćete kasnije sređivati i sistematizovati... ukoliko ste radili ankete ili istraživanja
tržišta pridružite i te podatke i zaključke...

36. Četvrti segment – sređivanje podataka
Sada je na redu sistematizacija i sređivnje informacija i podataka koje ste prikupili u toku
četvrtog segmenta rada. Red je da vaš biznis plan dobije svoju predfinalnu formu odnosno da
ga dovedete u stanje „skoro pa gotovo“. U toku ovog segmenta rada možete, ukoliko ste
uvideli potrebu, da dodatno reorganizujete poglavlja tj. naslove i podnaslove. Da podatke koje
ste izneli u jednom poglavlju eventualno prebacite u drugo i sl. Proverite pravopis i slovne
greške. Napravite dizajn naslovne i ostalih stranica (izbor fonta i veličine fonta, izgled i boju
naslova, podnaslova, izgled tabela i sl.).

37. Peti segment – kontrola i revizija biznis plana
Ovo je segment u kome vi lično nemate mnogo angažovanja. Predfinalnu verziju biznis plana
dajte ljudima od poverenja i od struke da ga pročitaju i da daju svoje sugestije, kritike i,
naravno, pohvale. „Ljudima od poverenja“ znači onim ljudima koji neće ukrasti / iskopirati vašu
biznis ideju (obzirom da ste u biznis planu izneli i strategije preticanja konkurencije, strategije
„spasavanja“ ukoliko sve krene „naopako“...) odnosno ljudima koji će zaista objektivno
sagledati sve aspekte i sl.
Pazite kome dajete svoj biznis plan i neka to bude neko ko se razume u biznis, finansije ili,
najbolje, u poslovno planiranje.

38. Šesti segment – finalizacija
U ovom segmentu rada treba da prikupite, analizirate i sistematizujete sve utiske, reakcije,
kritike, zamerke i pohvale koje su izneli ljudi koji su čitali vaš biznis plan. Verovatno ćete biti
zbunjeni i zaprepašćeni nekim sugestijama i zapažanjima. Pustite nekoliko dana da vam se
slegnu utisci i da prihvatite (ili odbacite) neočekivana zapažanja i navode i, konačno, završite
svoj biznis plan.

40. Svaki biznis plan bi trebalo da ima svoju strukturu koja je često uobičajena ali, isto
tako, često, u zavisnosti od potrebe i specifičnosti slučaja, njegova struktura se
unekoliko može razlikovati od uobičajene.
Struktura:
 Naslovna strana
 Sadržaj
 Rezime
 Predstavljanje nosioca biznis plana
 Misija, vizija i ciljevi
 Opis i razrada poslovne ideje
 Poslovno okruženje
 Poslovni prostor
 Menadžment, vlasnička struktura i zaposleni
 Tržište i marketing, Istraživanje tržišta
 Konkurencija
 Dobavljači
 SWOT analiza (Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats)
 Plan prodaje
 Finansijske projekcije
 Analiza i ocena projektovanih rezultata
 Izvori finansiranja projekta
 Zaključak
 Dodatak (prilog dokumentecije)

41. Naslovna strana biznis plana opciono treba da sadrži osnovne informacije kao što su: naziv,
sedište, adresa, telefon, faks, e-mail, matični broj i šifra delatnosti kompanije, Ime nosioca
biznis plana, oblik svojine, godinu osnivanja, naslov biznis plana, period na koji se odnosi
biznis plan (jednogodišnji ili višegodišnji).
Naslovna strana na čitaoca biznis plana ostavlja prvi utisak o vama i vašem preduzeću zbog
čega je od izuzetne važnosti njen dobar izgled i profesionalna organizacija.
Savet: Naslovna strana treba da bude precizna, koncizna i jasna. Bez mnogo dizajniranja u
smislu umetanja grafičkih elemenata (osim ako vam je delatnost baš takva pa je kreativnost
potrebno izraziti i primeniti i na biznis planu).

42. Sadržaj generalno pomaže čitaocu da uoči koje informacije može da dobije u biznis planu i da
se lakše snađe tokom njegovog proučavanja. Uključivanjem sadržaja u biznis plan ostavljate
profesionalniji utisak na čitaoca. Poželjno je da strane u biznis planu budu numerisane kako bi
sadržaj imao više smisla i jako je važno da se nazivi poglavlja i broj stranica savršeno
poklapaju sa stavrnim stanjem u planu. Sadržaj uvek radite na kraju.

43. Rezime biznis plana ima za cilj da u tri stranice proda vašu poslovnu zamisao. On predstavlja
sažetu rekapitulaciju najvažnijih elemenata biznis plana.
Rezime treba da bude kratak i koncizan i da sadrži najviše po jedan pasus koji opisuje svaki
deo biznis plana. Rezime je često puta i jedini deo biznis plana koji će potencijalni investitior
pročitati pre nego donese odluku hoće li sarađivati sa vama ili vam odobriti novčana sredstva.
Takođe, i rezime se sastavlja na kraju izrade biznis plana i ako u njegovom sadržaju zauzima
mesto na početku.

44. Ovde ćete napisati par reči o sebi odnosno o svojoj kompaniji. U tekstu ćete dati odgovore na
sva eventualna pitanja u vezi sa vašom kompanijom a koja bi mogla da zanimaju onoga ko
čita biznis plan (kreditnog službenika, poslovnog partnera, investitora...)
Nemojte pisati više od jedne kucane stranice. Takođe, jasno predstavite podatke kao što su
podaci o registraciji, osnovnoj delatnosti, vlasničkim odnosima i vlasničkoj strukturi i sl.

45. Predstavljanje poslovne filozofije.
MISIJA treba da da odgovor na pitanja zašto postojimo i zašto smo uopšte u biznisu.
VIZIJA treba da da odgovor na pitanje šta želimo da postignemo i gde sebe vidimo u
narednom periodu. Vizija je vaš dugoročan, racionalan i emotivan cilj.
CILJEVI govore gde treba ići i kako do tamo stići. Cilj je tačka na kojoj ćete se osećati kao
pobednik.
Ukoliko želite obiman i sveobuhvatan biznis plan onda ovome posvetite čitavu jednu stranicu.
U suprotnom, spojite ovu sa prethodnom stranicom kako biste na njoj dobili više kvalitetnijeg
sadržaja.

46. Opis poslovne ideje je takoreći najznačajniji element biznis plana. Potrudite se da svoju
poslovnu ideju opišete što je moguće uverljivije i ubedljivije. Opisu poslovne ideje posvetite
malo više prostora, bar jednu kucanu stranicu.

47. Poslovno okruženje predstavlja bukvalno sve oko vas te stoga, u ovom poglavlju posvetite
nešto više pažnje i prostora. Kako bismo vam olakšali, možete da pišete o:
• Postojećem stanju i kretanjima u grani vašeg poslovanja
• Razvojnim mogućnostima privrednog sektora
• O tome koji su uticajni eksterni faktori (zakonska regulativa, razna ograničenja, potrebne
dozvole...)
Poslovno okruženje možete da posmatrate i iz tehnološkog, ekonomskog, političkog ili
društvenog aspekta. Obratite pažnju na teme:
• Starosno socijalna struktura korisnika proizvoda,
• Razlike u životnim i poslovnim stilovima različitih društvenih grupacija,
• Uticaj makroekonomskih kretanja na ponudu i tražnju,
• Uticaj globalne ekonomske krize, aktuelne i očekivane ekonomske politike i sl.
• Stabilnost političke situacije...

48. Opišite vaš poslovni prostor odnosno njegovu poziciju, prednosti, mane, navedite kolika je
zakupnina i koliko ona opterećuje vaše ukupno poslovanje. Koje su mogućnosti za
unapređenje, ugovorni odnosi sa zakupodavcem...
Navedite površinu poslovnog prostora uz obrazloženje da li je ona dovoljna za obavljanje vaše
delatnosti i sl. Uređenost poslovnog prostora, potrebna ulaganja i renoviranja...

49. Navedite broj zaposlenih i planove u vezi novih zapošljavanja, radna mesta i njihov kraći opis,
neophodnost zapošljavanja određenih kadrova i sl. Odgovorite na pitanja: Kakve su vaše
trenutne potrebe za radnom snagom? Kojim nivoom obrazovanja, kojim veštinama i kakvim
iskustvom treba da raspolažu zaposleni u bliskoj budućnosti? Kojim veštinama i kakvim
iskustvom treba da raspolažu zaposleni u daljoj budućnosti (npr. za 5 godina) kada se posao
razvije i postane “ozbiljniji”?
Posebno opišite rukovodeću strukturu odnosno menadžment, njihove veštine i sl.
Pokušajte da odgovorite na pitanja poput: kako i koliko se vaše dosadašnje iskustvo i
obrazovanje uklapaju u vođenje započetog biznisa? Koje su vaše slabe tačke i kako ćete ih
nadomestiti? Ko će se sve naći u timu rukovodilaca? Koje su njihove vrline i slabosti? Šta su
njihove dužnosti i kako definisane? Koji kadrovi vam stoje na raspolaganju u slučaju potrebe?

50. Ovde napravite analizu tržišta. Bavite se problemima kao što su: veličina tržišta, struktura,
lociranost potrošača, kupovna moć i navike, sezonski karakter, donja granica isplativosti
ulaska na tržište...
Navedite koje su uočene želje i potrebe potencijalnih kupaca i nameravani način podmirenja
njihovih potreba.
Navedite ko su vaši kupci, definišite ciljno tržište (kome nameravate da ponudite svoje
proizvode), analizirajte da li je vaš udeo na tržištu stalan ili se menja (ukoliko već poslujete),
da li ste segmentirali tržište i na koji način (podela tržišta po potražnji ili drugim parametrima),
da li je vaše tržište dovoljno veliko da podnese proširenje posla, kako ćete privući, zadržati i
povećati broj mušterija, kako određujete cenu svojih proizvoda tzv “politika cena“ ili „pricing“,
uslovi plaćanja, posebne i akcijske ponude...
Način i distribucija proizvoda i usluga i sl.
Način i modeli istraživanja tj. ispitivanja tržišta (primarno i sekundarno).

51. Napišite ko su vaši dobavljači, koliko ih ima na tržištu, da li su zamenljivi, diferenciranost
ponude (da li su proizvodi međusobno lako zamenljivi). Navedite koliko dugo postoje na
tržištu, koliko su dostupni i pouzdani i sl. Kakvi su uslovi ugovora koje ste sklopili sa vašim
dobavljačima?

52. Strengths, Weaknesses, Opportunities, Threats
SWOT analiza predstavlja metod koji omogućava da se biznis u potpunosti definiše u okviru
faktora koji imaju najviše uticaja na poslovanje.
Navedite:
• Vaše snage (vaše dobre strane kao što su visoko kvalitetan kadar, tehnološka opremljenost
i osposobljenost, visoka motivisanost i sl.),
• Vaše slabosti (dotrajalost opreme, nedovoljno iskustvo u određenoj oblasti i sl.)
• Šanse (šanse koje pruža sadašnja i očekivana tržišna situacija)
• Pretnje (kritične tačke koje mogu ugroziti uspešnost poslovanja)

53. Ovo je jedno od najvažnijih poglavlja svakog biznis plana. Potrebno je da predočite očekivane
ekonomske i finansijske efekte planiranog posla, njegovu opravdanost i isplativost.
Na osnovu planiranog obima proizvodnje i prodaje napravite projekcije osnovnih finansijskih
pokazatelja:
• Projekcija bilansa uspeha
• Projekcija bilansa stanja (akcenat na trajnim obrtnim sredstvima),
• Projekcija očekivanih godišnjih prihoda
• Projekcija troškova poslovanja i ukupnih rashoda
• Projekcija očekivanih novčanih tokova (cash flow)
• Projekcija ekonomske opravdanosti ulaganja u novi projekat (interna stopa prinosa, analiza
osetljivosti, marža sigurnosti)
Projekcije se rade pod predpostavkom da su cene nepromenljive.

54. Bilans uspeha predstavlja razliku između potrošenog i zarađenog novca i daje nam jasnu sliku
o tome da li ste i koliko profitirali odnosno da li ste i koliko u gubitku. Tu se u kratkim crtama
prikazuju troškovi proizvodnje (direktan rad, materijal itd.), operativni troškovi (troškovi
prodaje, marketinga, administracije i sl.), i prihodi.
Ukoliko pravite višegodišnji biznis plan, bilans uspeha morate da prikažete za svaku godinu
ponaosob.

55. Bilans stanja predstavlja standardan knjigovodstveni prikaz "leve i desne strane".
Na levoj strani tabele se prikazuju sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao
krajnji rezultat, tj zbir svih tačaka, moraju imati istu sumu. Ukoliko suma nije ista, to znači da
niste obračunali ili neki trošak ili neku zaradu. U sredstva spadaju gotovina i potraživanja, ali i
nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i eventualni gubici. Obaveze obuhvataju sva
tekuća i buduća plaćanja, zajmove, osnovni kapital i zarade. Bilans stanja se takođe pravi za
svaku godinu u biznis planu.

56. Izveštaj o gotovinskom toku, kako se cash flow (keš flou) naziva u našem računovodstvu,
zbirno pokazuje sve ulaze i izlaze gotovine u toku vašeg poslovanja. Dakle, tu su prikazani svi
troškovi i svi prihodi, razvrstani u nekoliko kategorija. Ova projekcija može se raditi i za ceo
period pokriven biznis planom ali, pošto se podaci iz nje koriste u izradi bilansa, preporučljivo
je da se ide postupno, godinu po godinu.

57. U tabeli projekcije prodaje treba jednostavno, mesec po mesec, prikazati koliko predviđate da
ćete prodati svojih proizvoda i usluga i po kojim cenama. Ova predviđanja, naravno, zavise od
istraživanja tržišta, marketinga, ciljne grupe i teritorije koju pokrivate, investicija, kapaciteta i
kvaliteta proizvodnje, sezone i uopšte svih segmenata koje smo ranije pokrili u biznis planu.
Ukoliko, recimo, u šestom mesecu od početka prodaje ulažete nova sredstva, rezultat u
prodaji mora da se pokaže u ovoj tabeli. Ukoliko prodajete sladoled, morate realno prikazati
zimsku prodaju i rezultate alternativnih rešenja koje ste ranije ponudili u tekstu.

58. Najbitnija stvar pri izradi finansijske analize, pored toga da se sve brojke poklapaju, jeste da
ona izlazi iz svega što ste opisali u ostatku biznis plana, a da opet budete svesni da je sama
analiza osnov za traženje novca ili podrške za projekat koji radite. Ona će vam pokazati i
moguće nerealnosti i "zaletanja" koje ćete ispraviti, tako da je veoma važno biti realan i
pošten prema sebi i mogućnostima vaše firme ili tržišta na kojem hoćete da radite.

59. Koeficijent ekonomičnosti = ukupni prihodi / ukupni rashodi
(veći od 1)
(Koliko se ostvari prihoda na svaki dinar rashoda)
Stopa akumulativnosti = neto dobit / ukupna ulaganja X 100%
(veći od 15%)
Vreme vraćanja ulaganja = ukupna ulaganja / neto dobit
(manji od 7)

60. Ocena rizika – prag rentabilnosti
* Donja granica poslovanja pri kojoj ostvareni prihodi pokrivaju troškove.
FT
PR= ---------------------- X 100 (max 80%)
UP - VT
FT – fiksni troškovi
VT – varijabilni troškovi (direktno zavise od obima proizvodnje)
UP – ukupni prihodi

61. Prag rentabilnosti – drugi način
Ukupni FT
PR= --------------------------------------------------
Prodajna cena – VT (po jedinici)
• Obim proizvodnje pri kome su ukupni troškovi proizvodnje pokriveni ostvarenim prihodima
od prodaje
• Minimalni obim proizvodnje (i prodaje) koji garantuje rentabilnost
Primer: Prodajna cena proizvoda 200 Prag rentabilnosti:
Ukupni FT 40.000 40.000 / 200 – 120 = 500 jedinica
VT po jedinici proizvoda 120

63. U ovom segmentu biznis plana tabelarno i u procentima (bilo bi dobro da stavite i grafikon)
predstavite odnose i vrednosti planiranih ulaganja sopstvenih i eksternih sredstava:
a)vlasnici,
b)sopstvena sredstva,
c)dugoročni krediti od banaka,
d)drugi izvori (obavezno opisati šta predstavljaju „drugi izvori“)

64. Zaključak napišite u slobodnom stilu, sažeto i jasno.

65. Kao dodatke biznis planu možete pridodati svu dokumentaciju (kopije) koja može biti
interesantna i korisna onom ko čita / razmatra biznis plan. To npr. mogu biti dokumenta o
osnivanju, skraćene poslovne biografije rukovodstva, licence, dozvole, priznanja i sl.

66. Najzad, na sajtovima Fonda za razvoj republike Srbije (http://www.fondzarazvoj.gov.rs/) i
Nacionalne službe za zapošljavanje (http://www.nsz.gov.rs/) možete naći gotove forme koje
možete da popunite rukom. I takav biznis plan je bolji od onoga koji će vam uraditi neko treći.

68. • Osnovni podaci,
• Opis delatnosti I proizvoda / usluga,
• Analiza kupaca proizvoda / usluga,
• Analiza konkurencije,
• Analiza dobavljača,
• Cene, distribucija i promocija proizvoda / usluga,
• Poslovni proctor,
• Potrebna oprema za obavljanje delatnosti,
• Finansije,
• Prilozi,
• Napomene,
• Izjava podnosioca zahteva.

69. • Naslov,
• Ostvarenja i mogućnosti daljeg razvoja firme,
• Projekcija razvoja firme u narednom periodu,
• Plan tehnologije i organizacija rada,
• Plan materijalne osnove rada,
• Projektcija ostvarivanja planiranog razvoja,
• Finansijska analiza planiranog razvoja,
• Ocena planiranog razvoja.

70. • Rezime,
• Poslovno okruženje,
• Plan marketinga i prodaje,
• Operativni plan,
• Plan kadrova,
• Profitabilnost,
• Cash flow,
• Ključni indikatori,
• Dugoročno planiranje.

71. • Rezime,
• Privredni subjekt i šta ga karakteriše,
• Proizvodi i usluge,
• Tržište,
• Konkurencija / tržišna pozicija
• Proizvodnja/prodaja/infrastruktura,
• Vizija i strategija, realizacija,
• Operativno i finansijsko planiranje,
• Analiza rizika,
• Prilozi i dokumentacija.

72. • Rezime,
• Opis privrednog subjekta,
• Proizvodi,
• Usluge,
• Industrija, odgovornosti, tržište,
• Marketing plan,
• Operativni plan,
• Menadžment, organizacija i vlasništvo.

73. • Uvod, koncept programa,
• Osnovni podaci o investitoru,
• Tržište plasmana,
• Tržište nabavke,
• Lokacija,
• Tehničko-tehnološka organizacija,
• Organizacija,
• Dinamika implementacije projekta,
• Ekonomska finansijska analiza,
• Analiza osetljivosti.

74. • Rezime investicione studije,
• Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti investitora,
• Analiza trzista prodaje,
• Tehnicko tehnoloska analiza,
• Analiza trzista nabavke,
• Analiza uze i sire lokacije,
• Analiza zastite zivotne sredine,
• Organizacioni aspekti,
• Ekonomsko finansijska analiza,
• Ocena finansijske i trzisne efikasnosti projekta,
• Drustveno ekonomska ocena projekta,
• Analiza osetljivosti,
• Zbirna ocena.

75. • Menadžment tim,
• Vizija privrednog subjekta,
• Tržište,
• Model prihoda,
• Konkurencija,
• Lansiranje,
• Finansijski pokazatelji,
• Dodatni komentari.

76. „Ukoliko nemate predstavu o tome gde idete, može vam se desiti da završite na nekom
sasvim drugom mestu“
Casey Stengel

79. Predavač: Miroslav Bronzić
Škola knjigovodstva i preduzetništva Beograd
www.skolapreduzetnistva.com
Info@skolaknjigovodstva.com
www.bronzic.com
miroslav@bronzic.com