1. ЈЕТРА-HEPAR

2. АНАТОМИЈА ИАНАТОМИЈА И
ФИЗИОЛОГИЈА ЈЕТРЕФИЗИОЛОГИЈА ЈЕТРЕ

4. Aнатомија јетреAнатомија јетре::
Јетра је највећа жлезда човека,обично тежи између 1,0 и 2,0
килограма.мека,ружичасто смеђа ,обликa овоида

5. Поред коже то је највећи
орган нашег тела.
Налази се
одмах испод дијафрагме
на десној страни горњег
абдомена(десни
хипохондријум), поред
желуца

7. Подељена је ,
На горњој страни( facies diaphragmatika),
српастом везом(LIGAMENTUM FALCIFORME HEPATIS
-дупликатурум перитонума који је фиксира за предњи
трбушни зид,
на
1.Десни режањ(LOBUS DEXTER SEU LATERALIS)
2.леви режањ(LOBUS SINISTER SEU MEDIALIS)
На доњој страни fascies viscelaris видимо и
3.четвртасти(LOBUS QUADRATUS)
4.репни(LOBUS CAUDATUS)
-други део дупликатуре перитонеума иде ка малој
kривини желуца као OMENTUM MINUS

9. Јетра је грађена
од својих ћелија хепатоцита
Они се око централне вене
смештају у облику звезде
(АЦИНУСИ)
Ацинуси граде ЛОБУЛУСЕ
Лобулуси граде ЛОБУСЕ

10. На доњој страни налази се спремиште или резервоар за жуч
Жучна кеса (VESICA FELLEA)
-депонује жуч
-концентрише је(упија вишак воде)
Жуч:
Улази у дуоденум 10-15 минута после хране
Емулгује масти(разбија их у ситне капљице)
,те омогућава њихово разлагање и ресорпцију
Појачава деловање ензима панкреаса
Појачава тонус и перисталтику црева
Делује разорно на цревну флору те онемогућава процес трулења
Чине је:
1.Жучне соли
2.холестерол
3.Жучне боје -коњуговани билирубин
4.фосфолипиди-лецитин
Жучне соли и холестерол морају бити у равнотежи иначе
настаје калкулоза(жучно камење)

11. Паренхим јетре обавија везивна опна CAPSULA HEPATIS GLISSONI
Пушта поједине траке између лобуса и лобулуса
Чинећи тз.СТРОМУ -костур јетре

12. Јетру опскрбљујуЈетру опскрбљују
Нутритивни крвни судови:Нутритивни крвни судови:
-a.hepatica propria-a.hepatica propria
-њени капилари-њени капилари
-vv.hepatice-vv.hepatice
Функционални крвни суд јеФункционални крвни суд је
-V.portae-V.portae
добија крв из:добија крв из:
- Слезине,- Слезине,
- Панкреаса- Панкреаса
- Танког црева- Танког црева
Ендотел венских капилараЕндотел венских капилара
Има способност да увлачи уИма способност да увлачи у
себе храњиве материјесебе храњиве материје
Граде га КУПФЕРОВЕГраде га КУПФЕРОВЕ

13. Из јетре, крв тече у вену хепатис пa директно у доњу шупљу вену.
Сваки минут пролази кроз јетру 1500 мл крви.
Портна вена у јетри дели се на гране које се завршавају синусоидама,
а затим спајају у вену јетре.
Артеријска крв такође се улива у синусоиде.

14. Јетра је грађена
од својих ћелија хепатоцита
Они се око централне вене
смештају у облику гредица
Између два реда гредица
Налази се жучни каналић
Венска крв тече према
централној вени
тз.венским синусоидима
Уз зид синусоида налазе се
КУПФЕРОВЕ ЋЕЛИЈЕ
(припадају ретикулоендотелном
систему и имају способност
фагоцитозе колоидних
супстанци и бактерија)
Звездаста структура је
АЦИНУС
Ацинуси граде ЛОБУЛУСЕ
Лобулуси граде ЛОБУСЕ

16. Јетра је један од неколико унутрашњих органа, који су у
стању да се природно регенерише.
Може бити потпуно обновљена чак и када је само остала
четвртина нетакнутог ткива

17. Физиологија јетреФизиологија јетре
Различите функције
јетре
обављају хепатоцити
јетре
(јетрине
паренхимске ћелије).

18. Улога јетре:Улога јетре:
а)а)
Јетра производи и лучи жучЈетра производи и лучи жуч

19. Јетра производи и лучи жуч неопходну за варењеЈетра производи и лучи жуч неопходну за варење
*Жуч се улива у каналикуле који се спајају у жучне водове.
Они се спајају у десни и леви хепатични канал,
који дају заједнички хепатични канал(DUCTUS
HEPATICUS).
Он се испод јетре с спаја са DUCTUS CYSTICUSOM
Граде заједнички изводни канал DUCTUS CHOLEDOCHUS
који улази у дванаестопалачно црево на месту званом
PAPILLA VATERI kojу затвара
SPHINCTER ODDI, или прелази да се складишти у жучној
кеси.

22. б)б)
Јетра у метаболизму угљених хидратаЈетра у метаболизму угљених хидрата врши:врши:
-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,
-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених
амино киселина, лактата или глицерола)амино киселина, лактата или глицерола)
-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)
-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)
Деградацију инсулина и других хормонаДеградацију инсулина и других хормона
Јетра учествује у метаболизму липида:Јетра учествује у метаболизму липида:
Синтетише холестеролСинтетише холестерол
Формира триглицериде (масти).Формира триглицериде (масти).

23. б)б)
Јетра у метаболизму угљених хидратаЈетра у метаболизму угљених хидрата врши:врши:
-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,-ДЕПОНОВАЊЕ ГЛИКОГЕНА,
-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених-глуконеогенезу (формирање глукозе из одређених
амино киселина, лактата или глицерола)амино киселина, лактата или глицерола)
-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)-гликогенолизу (формирање глукозе из гликогена)
-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)-гликогенезу (формирање гликогена из глукозе)
-јетра може да претвори глукозу у масти”масна-јетра може да претвори глукозу у масти”масна
јетра код гојазних”јетра код гојазних”
Јетра учествује у метаболизму липида:Јетра учествује у метаболизму липида:
Синтетише холестеролСинтетише холестерол
Формира триглицериде (масти).Формира триглицериде (масти).

24. Метаболизам беланчевина:
(ако потпуно изостане смрт за 24-48 сати)
*дезаминација аминокиселина
*стваранје непротеинског азота
*стварање амонијака
*стварање уреје
*стварање креатинина
*стварање готових беланчевина
-албумина,глобулина
-протромбина
-фибриногена

25. У јетри настају
*фактори коагулације
1. (фибриноген), 2.(протромбин), 5., 7., 9. и 11.,
као и антитромбин.
Јетра разграђује:
* хемоглобин
(његови метаболити су жучне боје
*билирубин-зелен
'*стеркобилин -смеђ
*уробилин -жут),
*токсичне супстанце,
*и већину терапијских агенаса тј. лекова.

26. Јетра депонује велики број супстанци
на пример,
* глукозу у облику гликогена,
* витамин Б12, гвожђа, бакар
* она је хематопоезни орган у првом триместру
трудноће,
( ембрион еритроците производи у јетри.
од 42. недеље функцију предаје коштаној
сржи)
**Деградацију инсулина и других хормонаДеградацију инсулина и других хормона