SlideShare una empresa de Scribd logo
1 de 15
15
Свет био- географа
15
Свет био- географа
1.Значајни еколoшки датуми...................3
2.Ресавска пећина.....................................4
3.Хобити....................................................4
4.Салаши....................................................5
5.Специјални резерват природе...............6
6.Занимљивости.........................................7
7.Гљиве.......................................................8
8.Здраво и укусно......................................9
9.Витамини...............,,,,...........................10
10. Шећерна болест.............................12
11. Сладолед будућности....................13
12. Pirsing..............................................14
13. ХИВ.................................................14
Наставници и сарадници:
Мирјана Гавански
Драгана Ђурагин
Maрина Антин (насловна страна)
Данијела Шакота (лектор)
15
2. фебруар Међународни дан влажних
станишта
5. март Светски дан енергетске ефикасности
21. март Дан шума
7. април Светски дан здравља
22. април Дан планете Земље
6. мај Дан еколога Србије
10. мај Дан птица и дрвећа
15. мај Међународни дан акције за климу
22. мај Дан биодиверзитета
24. мај Европски дан паркова
5. јун Дан заштите животне средине
29. јун Дан Дунава
15. септембар Светска акција „Очистимо свет“
22. септембар Светски дан без аутомобила
6. октобар Светски дан станишта
4. новембар Дан климатских промена
5. децембар Међународни дан волонтера
Свет био- географа
Ресавска пећина je
смештена у источној
Аутор:
Милана Вукоман VII 1
15
Свет био- географа
Србији на 20 километара од Деспотовца, у кречњачком брду Бабина
глава. Спада међу највеће и најлепше пећине у Србији. Пећина је дуга 4,5
km, детаљно је истражена до 2 850 метара, a део за туристички обилазак је дуг
800m. Температура ваздуха је 14o
C, a релативна влажност ваздуха je 75%-80%.
Посета je могућа у периоду од 1. aприла дo 31. oктобра (8-6.30 часова) и oд 1.
новембра дo 31. марта (10-5 часова). Ову пећину су, сасвим случајно, открили
чобани 1962. год, али је она, тек десет година касније (22.4.1972. год), уређена
за посетиоце. Сада је веома посећена. Сваке године ученици, углавном седмог
разреда, основних школа посећују ову дивну пећину и њену околину (манастир
Манасија, водопад Лисине... ).
Ресавска пећина се састоји од: Дворане сраслих стубова, Дворане Колонада,
Предворја историје , Сувог кањона и Дворане Косница.
Аутор:Кристина Марјанац VIII4
Острвски човек изумро је пре 12 000 година, ерупцијом
вулкана. Овај човек из давнина из југоисточне Азије живео
је међу патуљастим слоновима и комодо змајевима. Ово је
људска раса која није позната еволуцији. Ситнији предак
који није био виши од данашњег трогодишњака, имао је
мали мозак, зуб са дуплим кореном... Ова мајушна бића су
велика загонетка. На острвима, у пећинама, археолози су
пронашли 9 лешева. Испитивања и истраживања ће можда
трајати и деценијама.
Аутор: Никола Обреновић
Реч салаш потиче из мађарског језика, SZALLAS значи преноћиште. Салаш је
скуп приземних кућа за становање
људи и објеката за смештај стоке, урбаних
послова и пољопривредних алата. Највише
изграђених салаша било је крајем XIX и
почетком XX века. Аграрном реформом
смањен је земљишни посед и салаши су
почели да нестају, бивају напуштени или
порушени. Пошто је на салашима живело
више генерација, најстарији члан породице
15
Свет био- географа
би одређивао шта ће ко да ради. Мушкарци, старија деца и одређен број
жена би одлазио на њиву да обрадјују земљу. Домаћица и пар жена које
су остајале код куће, месиле су хлеб, кувале и радиле све остале кућне послове,
као што је намиривање стоке и чишћење салаша, у томе су им помагала млађа
деца, која су остајала код куће да чувају стоку.
У село се одлазило отприлике једном месечно, да би се продало нешто од усева
и стоке, да се купе намирнице које нису могле да се произведу на салашима, на
тај начин су се обезбеђивали нормални
услови за живот на салашу.
Слике прошлости бледе, некада су у
пејзажу Војводине доминирали салаши,
са ђермовима и доста дрвећа око
салаша, који су успоравали брзину
кретања ветрова, а како их данас нема,
ветрови све више исушују плодну
равницу, а мења се и клима у
Војводини.
Данас су салаши туристичко –
угоститељски објекти, викенд куће, а мало је салаша на којима људи живе
бавећи се пољопривредом.
АУТОРИ : МИРОСЛАВ Ј .
ЖЕЉКО К .
VIII-1
Као прави драгуљ нетакнуте природе истиче
се специјални резерват природе ЗАСАВИЦА,
који располаже изузетно ретким врстама
биљног и животињског света.
Засавица се налази на подручју јужне
Војводине и северне Мачве, источно од реке
Дрине и јужно од реке Саве, на територији
општина Сремска Митровица и Богатић.
Простором доминира речни биотоп, кога чине
речица Засавица и
притока Батар у
укупној дужини од
33,1 км. У еколошком
низу смењују се водени и мочварни
15
Свет био- географа
екосистеми са фрагментима поплавних ливада и шума. Укупна површина резервата је
1825 hа од чега је 675 hа у првој категорији заштите. Мирна и питома као река равнице
омогућила је опстанак бројном и разноврсном биљном и животињском свету. Због
свог разноврсног живог света (биодиверзитета), ретких врста (ендема), и њихових животних
заједница, пружа драгоцене податке о неким групама организама. То је случај са инсектима,
могућности праћењa односа између јединки истих и различитих врста; интеракције
абиотичких и биотичких фактора.
Подручје се може одредити као интересантно и погодно за научна и стручна истраживања.
Значај Засавице је велик у погледу богатства живог света. Она је дом многим ретким врстама.
Ту је уточиште нашао европски дабар. Многе праве барске биљке које су постале природне
реткости могу се наћи у Засавици: мачији реп,
водена јагорчевина, језичасти љутић, панонски
различак. Значај резервата се огледа у богатом
птичијем свету, присутне су ретке птице, као што су:
чапља кашикара, сиви соко, степска еја, гњурац,
мрка луња.
У Засавицу је враћена и полудивља раса
свиње, мангулица, која је живела на овим
просторима још од ХVIII века. Поред мангулице,
ту живи и подолско говече, порекло води од
европског дивљег говечета, а живело је на простору од Русије до Јадрана, још од ХIV века.
Аутор: Милица Дракула ЊегованVII5
НЕДОСТАТАК ШУМА У ВОЈВОДИНИ Војводина поседује 1% шума, и то на Фрушкој
Гори, Делиблатској пешчари, Вршачким планинама, и као лукобрани поред
путева. За Војводину, као посматрани простор под шумом, минимум је око 14% .
15
Свет био- географа
МАНГУЛИЦА Свиња црне боје, није захтевна у исхрани. То је врста свиње
која садржи знатно мање холестерола у маст и сланина него савремене
сорте свиња. Кнез Милош их је продавао у иностранство.
КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ је осмислио изглед Опленца. Ту су краљеви
виногради. Занимљива је берба у октобру.
АУТОР: Борислав Стојшин VII5
Постоји 1000 врста печурака различитих облика и боја. Иако расту
неупадљиво, без светлости и хлорофила, стварају се таква хемијска
једињења, која су у стању да растворе живе или одумрле делове других
организама. Тако створене хранљиве материје упијају у себе и хемијском
синтезом изграђују органске материје свог тела.
Постоје отровне и јестиве печурке.
ЈЕСТИВЕ ГЉИВЕ су свакако храна будућности!
Садрже веома мало калорија, а богате су
витаминима, протеинима и сировим влакнима,
немају непотребних састојака и садрже много тога
неопходног у исхрани људи који се мало крећу и
мало замарају. Кључно је знати које гљиве, када,
како и колико смемо
да једемо, а које не.
Неке врсте гљива
садрже отрове и оне
15
Свет био- географа
се називају ОТРОВНЕ ГЉИВЕ. Отрови који нападају крв, јетру и
бубреге човека, а пужевима уопште не сметају.
Знакови тровања се јављају после неколико часова, док се у тежим
случајевима тегобе могу јавити и после неколико дана. Тежа тровања
доводе до оштећења јетре и бубрега, што често доводи до смрти.
Симптоми тровања су различити: од мучнине, жутице, несвестице, а
постоје и печурке које изазивају халуцинације. У случају тровања,
потребно је што пре изазвати повраћање, како отров из желуца не би
продро у крв. Отрована особа одмах треба да се јави здравственој
установи, где се прва помоћ састоји у испирању желуца.
У наредним бројевима нашег часописа имаћете прилику да се
упознате са јестивим и отровним печуркама, али тиме нећете стећи
довољно знања да их сами берете и користите у исхрани.
Аутори:
Драгана Зеленковић и Зорана Гаковић VII4
Сви уживамо уз пицу, колу, чоколаде и чипсеве, иако знамо да то штети нашем
организму. А када нам неко помене броколи, шаргарепу, зелену салату и цвеклу, ми више
НИСМО ГЛАДНИ. Како
бисмо спречили смањење апетита приликом изговарања поменутих именица, погледајмо
следећу табелу!
здраво укусно
БРОКОЛИ Поништава штету на
крвним зрнцима
ЧОКОЛАДА 100г Око 550 кцал.
ПАПРИКА Подстиче рад желуца ЧИПС 100г чипса = 8 банана
ГРАШАК Уноси калцијум у кости Соса-соlа Одузима калцијум из
костију
СПАНАћ Спречава оксидацију
холестерола у организму
ГУАРАНА Једна лименка садржи
више од 8 шољица кафе
ЛИМУН Помаже у детоксикацији
Борба против вируса
АЈС ТИ
(ICE TEA)
Мноштво адитива
15
Свет био- географа
МЕД Подстиче умну и физичку
Активност,даје снагу
. . .
према томе . . .
. . . ако не желите . . .
. . . да се људи за вама окрећу, јер мисле да сте допутовали из САД.
Погледајте и пирамиду исхране и размислите о
одлазку у ресторане брзе хране . . .
Све има своју меру и границу, допустите себи понекад ,,ОБИЛАЗАК РЕСТОРАНА БРЗЕ
ХРАНЕ’’, али немојте да претерујете!
ПРИЈАТНО!!!
Аутор:
Теодора Ивков VIII3
15
Свет био- географа
Витамини су нам неопходни да бисмо се заштитили од болести. Можемо их
унети на два начина здравом исхраном или таблетама.
Вечито питање : Шта је боље?
Наравно да је боље уносити здраву храну. Али
колико је она у ствари здрава? Када је купујемо у
продавницама, као већина нас, она је заштићена
разним препаратима, да је штеточине не би
оштетиле, а они убијају витамине у храни! Прерадом
(љушћењем, кувањем, печењем, мешањем са неком
другом храном), такође убијамо витамине у храни.
На пример, док љуштимо поморанџу смањује се
количина витамина Ц којим је богата, ако је
помешамо са бананом, изгубићемо чак 75-80% витамина Ц!
Не садрже таблете само витамине, већ и друге неприродне састојке који нам
уопште не требају.
Други начин за уношење витамина су
таблете.
Улога витамина у организму
Витамин А: вид, имунитет, раст, кости, кожу, косу,
зубе, десни...
Витамин Б1: раст, варење, нервни систем, мишиће,
срце...
Витамин Б2: плодност, кожу, нокте, косу, ране у
устима,на уснама и језику, вид…
Витамин Б6: заштиту од нервних и кожних болести, успорава старење…
Витамин Б12: крв, раст, апетит, повећава енергију, концентрацију и
памћење, смањује раздражљивост…
Витамин Ц : инфекције, ране, крварење, имунитет…
Витамин Д помаже при искоришћавању калцијума и фосфора у организму,
за јачање костију и зуба…
Витамин Е успорава старење, смањује умор, убрзава зарастање рана,
смањује крвни притисак…
Витамин Ф: косу, кожу, раст, срчана обољења, смањење телесне тежине…
Витамин К је добар код свих врста крварења.
15
Свет био- географа
Аутор: Сара Бранчић VII2
шећерна болест
Дијабетес је болест која настаје као последица неправилног рада
панкреаса, жлезде са унутрашњим лучењем.
Болест настаје када панкреас престаје или смањено
лучи инсулин, хормон који директно регулише
количину шећера (глукозе) у крви. Услед
недостатка хормона, глукоза не може да уђе у
ћелију, па остаје у крви, а ћелија каже се „гладује у
изобиљу“, тада је организам приморан да
разграђује протеине и масти да би добила потребну енергију. То се
биохемијским анализама види као повећана концентрација шећера у
крви, и то је један од првих показатеља да постоји проблем са лучењем
инсулина.
Постоје два типа дијабетеса diabetes melitus tip II, који представља
обољење ког којег панкреас смањено лучи инсулин и diabetes melitus tip I
(ређи тип) код којег престаје лучење инсулина. Ова два типа
обољења имају различите начине лечења. Код diabetes
15
Свет био- географа
melitus tip I, настали проблеми могу се успешно лечити лековима и
одређеним начином исхране тј. дијете, а код diabetes melitus tipII,
неоходно је да се више пута у току дана даје инсулин инекцијама. Оба
типа дијабетеса, поред ових основних поремећаја, стварају и друге
поремећаје у организму као што су поремећаји метаболизма масти и
протеина, што се уочава као повећано губљење телесне масе; повећањем
концентрација триглицерида у крви; ошећењима вида (често се развија и
катаракта); поремећаји и оштећења бубрега и друго.
Разлози настанка поремећаја рада панкреаса су бројни, најчешћи узрок
је поремећај у самој исхрани који се јавља код гојазних особа, али то могу
бити и наследна, генетски предодређена, обољења самог панкреаса услед
чега настаје поремећај у функсионисању и метаболизму ове жлежде.
Преобилни оброци, посебно оброци богати шећерима представљају
велико оптерећење за панкреас, те он није у могућности да створи велике
количине инсулина.
Оболели од шећерне болести морају најстроже да
пазе на своју исхрану, да једу чешће и мање
количине здраве хране са што мање угљених
хидрата, да користе прописане лекове, као и да
редовно контролишу ниво шећера у крви, да би
се пратио развој и напредовање дијабетеса.
Гојазне особе морају да смање своју телесу масу.
Шећерна болест је озбиљно обољење, које се,
када се јави, мора контролисати, а свако од нас
здравим начином живота може утицати да се спречи или бар смањи
ризик од настанка овог обољења.
Аутор : Марија Кежић VII 5
Сладолед од сојеСладолед од соје
Сладолед на бази соје је сладолед будућности. Арапи су
сладолед донели у Европу у 16. веку. Интересовање потрошача се све
више повећава за здраве састојке соје која се повезује са снижавањем
холестерола LDL. До сада су ову врсту сладоледа конзумирали
вегетаријанци и особе које не подносе млечне производе.
15
Свет био- географа
Сојин протеин је економична сировина, а ванила је
послужила као повољно решење за систем ароме. Арома ваниле
умањује укус соје, што је од значаја за европске потрошаче, за
разлику од азијских који лакше прихватају укус те уљарице. Свако
дете је најлакше усрећити сладоледом. Треба бити пажљив при
конзумирању сладоледа: можеш прехладити грло или зарадити
салмонелу.
Аутори: Каленић З. и Белоцић Б.
Заведени стилом живота вршњака у
развијеним земљама и тражењу узора у
холивудским и МТВ иконама млади у Србији
све више се одлучују за пирсинг, не
схватајући колико је опасан. Пирсинг је
модни тренд који се ставља у ноздрву, обрву,
на усну, језик, тик изнад пупка...
Пирсинг и тетоваже раде аматери у којекаквим салонима, док због
нечистоће игала и осталих инструмената
могу се добити разне болести.
По подацима Светске здраствене
организације пирсинг и тетоважа су после
наркоманије најризичнији пут да се добије
хепатитис Б и Ц, сепса, па чак и сида.
15
Сида (АИДС)
или синдром
стечене
имунодефицијен
ције први пут је
забележен 1981. у
САД, док је
узрочник болести
- ХИВ или вирус
хумане
имунодефицијен
ције откривен
1984. године.
Више од 33
милиона људи у
свету је данас
заражено
вирусом ХИВ-а.
У Србији 1.196
оболелих. 77
одсто ХИВ
позитивних
регистровано је у
Београду.
Свет био- географа
Аутор:
Јована Сладојевић VII 2
Поводом 1. Децембра, светског дана борбе
против сиде
СИДА је акроним од француских речи (почетна
слова) синдром стеченог имунолошког дефисита,
а АИДС од енглеских речи Ацqуиред Иммуно
Дефициенцy Сyндроме.
Сида је болест имуног система, на тај начин организам
бива онеспособљен да се брани од било које друге
болести. Болест се најчешће испољава запаљенским
обољењима плућа, запаљења мождане опне, мозга, органа
за варење и друге.
Начини заразе, најчешће сексуалним односом,
интравенски наркомани коришћењем исте игле, путем
трансфузије (примање заражене крви), коришћенјем не
стерилисаног зубарског прибора. Такође током трудноће, порођаја или дојења
постои ризик од 15-30% за пренос ХИВ-а са мајке на дете.
Лечење се спроводи лековима који сузбијају вирусне, бактеријеске и гљивичне
болести.
Са особама које имају СИДУ могуће је играти се, користити исте просторије, па
и тоалет. Сида мије болест којом се можемо заразити на било који начин.
Уколико се ХИВ позитивна особа повреди и задобије рану, треба јој пружити
потребну прву помоћ, па више пажње, да се не дође у директан контакт са крви
повређене особе.
15
Свет био- географа
Аутори:
Мирјана Смиљанић;
Драгана Зеленковић VII4

Más contenido relacionado

Destacado (13)

извештај 2015
извештај 2015извештај 2015
извештај 2015
 
Herbar
HerbarHerbar
Herbar
 
Plod, rasprostiranje plodova i semena
Plod, rasprostiranje plodova i semenaPlod, rasprostiranje plodova i semena
Plod, rasprostiranje plodova i semena
 
KRALJICE MEDA
KRALJICE MEDAKRALJICE MEDA
KRALJICE MEDA
 
Plod, seme, klijanje ponavljanje
Plod, seme, klijanje ponavljanjePlod, seme, klijanje ponavljanje
Plod, seme, klijanje ponavljanje
 
Клијање семена
Клијање семенаКлијање семена
Клијање семена
 
Lišćarske listopadne šume
Lišćarske listopadne šumeLišćarske listopadne šume
Lišćarske listopadne šume
 
Oboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistemaOboljenja nervnog sistema
Oboljenja nervnog sistema
 
Hordati, uvodno predavanje, 6. razred
Hordati, uvodno predavanje, 6. razredHordati, uvodno predavanje, 6. razred
Hordati, uvodno predavanje, 6. razred
 
Ribe
RibeRibe
Ribe
 
Oboljenja organa za varenje
Oboljenja organa za varenjeOboljenja organa za varenje
Oboljenja organa za varenje
 
Alge - odlike, raznovrsnost i značaj
Alge - odlike, raznovrsnost i značaj Alge - odlike, raznovrsnost i značaj
Alge - odlike, raznovrsnost i značaj
 
Gmizavci, građa, raznovrsnost i značaj
Gmizavci, građa, raznovrsnost i značajGmizavci, građa, raznovrsnost i značaj
Gmizavci, građa, raznovrsnost i značaj
 

Similar a Casopis decembar

Tajna zaleđenih mamuta
Tajna zaleđenih mamutaTajna zaleđenih mamuta
Tajna zaleđenih mamutaStanka Popov
 
Угрожене врсте у Србији
Угрожене врсте у СрбијиУгрожене врсте у Србији
Угрожене врсте у СрбијиVioleta Djuric
 
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricPoreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricEra031
 
Заштићене врсте
Заштићене врстеЗаштићене врсте
Заштићене врстеVioleta Djuric
 
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbijeGS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbijeTeacherDN
 
SISARI - odlike, VI razred
SISARI - odlike, VI razredSISARI - odlike, VI razred
SISARI - odlike, VI razredplavaplaneta
 
Vodozemci i gmizavci, VI razred
Vodozemci i gmizavci, VI razredVodozemci i gmizavci, VI razred
Vodozemci i gmizavci, VI razredplavaplaneta
 
Gljive i ljudi (Mushrooms and people)
Gljive i  ljudi (Mushrooms and people)Gljive i  ljudi (Mushrooms and people)
Gljive i ljudi (Mushrooms and people)Ljupko
 
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaFaktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaEna Horvat
 
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...PSK Avala
 
Sisari Svinja Rotvajler Labrador Britanska Kratkodlaka Macka
Sisari Svinja Rotvajler Labrador Britanska Kratkodlaka MackaSisari Svinja Rotvajler Labrador Britanska Kratkodlaka Macka
Sisari Svinja Rotvajler Labrador Britanska Kratkodlaka MackaМиа Малешев
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецMilja Zec
 
Плави кит - Грчевић Алекса
Плави кит - Грчевић АлексаПлави кит - Грчевић Алекса
Плави кит - Грчевић АлексаVioleta Djuric
 
Ribe sa koštanim skeletom
Ribe sa koštanim skeletomRibe sa koštanim skeletom
Ribe sa koštanim skeletomSuzana Budisalic
 

Similar a Casopis decembar (20)

Mekušci - puževi
Mekušci - puževiMekušci - puževi
Mekušci - puževi
 
Nacionalni parkovi Srbije
Nacionalni parkovi SrbijeNacionalni parkovi Srbije
Nacionalni parkovi Srbije
 
Tajna zaleđenih mamuta
Tajna zaleđenih mamutaTajna zaleđenih mamuta
Tajna zaleđenih mamuta
 
Угрожене врсте у Србији
Угрожене врсте у СрбијиУгрожене врсте у Србији
Угрожене врсте у Србији
 
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.EricPoreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
Poreklo zivota i fosili M.Jevtic i M.Eric
 
јелени
јеленијелени
јелени
 
Заштићене врсте
Заштићене врстеЗаштићене врсте
Заштићене врсте
 
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbijeGS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
GS-66-70.str-biljni i-zivotinjski_svet_srbije
 
Sisari
SisariSisari
Sisari
 
SISARI - odlike, VI razred
SISARI - odlike, VI razredSISARI - odlike, VI razred
SISARI - odlike, VI razred
 
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
SZZ Časopis br. 4-5 (dvobroj)
 
Vodozemci i gmizavci, VI razred
Vodozemci i gmizavci, VI razredVodozemci i gmizavci, VI razred
Vodozemci i gmizavci, VI razred
 
Gljive i ljudi (Mushrooms and people)
Gljive i  ljudi (Mushrooms and people)Gljive i  ljudi (Mushrooms and people)
Gljive i ljudi (Mushrooms and people)
 
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinjaFaktori ugrožavanja i zaštita životinja
Faktori ugrožavanja i zaštita životinja
 
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
Brošura "Šumska kornjača u Srbiji", Srpsko herpetolosko drustvo milutin radov...
 
Sisari Svinja Rotvajler Labrador Britanska Kratkodlaka Macka
Sisari Svinja Rotvajler Labrador Britanska Kratkodlaka MackaSisari Svinja Rotvajler Labrador Britanska Kratkodlaka Macka
Sisari Svinja Rotvajler Labrador Britanska Kratkodlaka Macka
 
Флора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља ЗецФлора и фауна Србије Миља Зец
Флора и фауна Србије Миља Зец
 
Плави кит - Грчевић Алекса
Плави кит - Грчевић АлексаПлави кит - Грчевић Алекса
Плави кит - Грчевић Алекса
 
Zmije otrovnice biologija
Zmije otrovnice   biologijaZmije otrovnice   biologija
Zmije otrovnice biologija
 
Ribe sa koštanim skeletom
Ribe sa koštanim skeletomRibe sa koštanim skeletom
Ribe sa koštanim skeletom
 

Más de Dragana Djuragin

6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ 8 РАЗРЕД.pptx
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ  8 РАЗРЕД.pptx6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ  8 РАЗРЕД.pptx
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ 8 РАЗРЕД.pptxDragana Djuragin
 
тропске кишне шуме
тропске кишне шуметропске кишне шуме
тропске кишне шумеDragana Djuragin
 
овчарско кабларска клисура
овчарско кабларска клисураовчарско кабларска клисура
овчарско кабларска клисураDragana Djuragin
 
односи организама
односи организамаодноси организама
односи организамаDragana Djuragin
 
преци данашњих људи
преци данашњих људипреци данашњих људи
преци данашњих људиDragana Djuragin
 
цвет плод-семе
цвет плод-семецвет плод-семе
цвет плод-семеDragana Djuragin
 
хордати амфиоксус
хордати   амфиоксусхордати   амфиоксус
хордати амфиоксусDragana Djuragin
 

Más de Dragana Djuragin (11)

6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ 8 РАЗРЕД.pptx
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ  8 РАЗРЕД.pptx6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ  8 РАЗРЕД.pptx
6. ЕНДОКРИНИ СИСТЕМ 8 РАЗРЕД.pptx
 
тропске кишне шуме
тропске кишне шуметропске кишне шуме
тропске кишне шуме
 
Tundre
TundreTundre
Tundre
 
Makije
Makije Makije
Makije
 
овчарско кабларска клисура
овчарско кабларска клисураовчарско кабларска клисура
овчарско кабларска клисура
 
Deliblatska pescara
Deliblatska pescaraDeliblatska pescara
Deliblatska pescara
 
Mekusci 2015
Mekusci 2015Mekusci 2015
Mekusci 2015
 
односи организама
односи организамаодноси организама
односи организама
 
преци данашњих људи
преци данашњих људипреци данашњих људи
преци данашњих људи
 
цвет плод-семе
цвет плод-семецвет плод-семе
цвет плод-семе
 
хордати амфиоксус
хордати   амфиоксусхордати   амфиоксус
хордати амфиоксус
 

Casopis decembar

  • 2. 15 Свет био- географа 1.Значајни еколoшки датуми...................3 2.Ресавска пећина.....................................4 3.Хобити....................................................4 4.Салаши....................................................5 5.Специјални резерват природе...............6 6.Занимљивости.........................................7 7.Гљиве.......................................................8 8.Здраво и укусно......................................9 9.Витамини...............,,,,...........................10 10. Шећерна болест.............................12 11. Сладолед будућности....................13 12. Pirsing..............................................14 13. ХИВ.................................................14 Наставници и сарадници: Мирјана Гавански Драгана Ђурагин Maрина Антин (насловна страна) Данијела Шакота (лектор)
  • 3. 15 2. фебруар Међународни дан влажних станишта 5. март Светски дан енергетске ефикасности 21. март Дан шума 7. април Светски дан здравља 22. април Дан планете Земље 6. мај Дан еколога Србије 10. мај Дан птица и дрвећа 15. мај Међународни дан акције за климу 22. мај Дан биодиверзитета 24. мај Европски дан паркова 5. јун Дан заштите животне средине 29. јун Дан Дунава 15. септембар Светска акција „Очистимо свет“ 22. септембар Светски дан без аутомобила 6. октобар Светски дан станишта 4. новембар Дан климатских промена 5. децембар Међународни дан волонтера Свет био- географа Ресавска пећина je смештена у источној Аутор: Милана Вукоман VII 1
  • 4. 15 Свет био- географа Србији на 20 километара од Деспотовца, у кречњачком брду Бабина глава. Спада међу највеће и најлепше пећине у Србији. Пећина је дуга 4,5 km, детаљно је истражена до 2 850 метара, a део за туристички обилазак је дуг 800m. Температура ваздуха је 14o C, a релативна влажност ваздуха je 75%-80%. Посета je могућа у периоду од 1. aприла дo 31. oктобра (8-6.30 часова) и oд 1. новембра дo 31. марта (10-5 часова). Ову пећину су, сасвим случајно, открили чобани 1962. год, али је она, тек десет година касније (22.4.1972. год), уређена за посетиоце. Сада је веома посећена. Сваке године ученици, углавном седмог разреда, основних школа посећују ову дивну пећину и њену околину (манастир Манасија, водопад Лисине... ). Ресавска пећина се састоји од: Дворане сраслих стубова, Дворане Колонада, Предворја историје , Сувог кањона и Дворане Косница. Аутор:Кристина Марјанац VIII4 Острвски човек изумро је пре 12 000 година, ерупцијом вулкана. Овај човек из давнина из југоисточне Азије живео је међу патуљастим слоновима и комодо змајевима. Ово је људска раса која није позната еволуцији. Ситнији предак који није био виши од данашњег трогодишњака, имао је мали мозак, зуб са дуплим кореном... Ова мајушна бића су велика загонетка. На острвима, у пећинама, археолози су пронашли 9 лешева. Испитивања и истраживања ће можда трајати и деценијама. Аутор: Никола Обреновић Реч салаш потиче из мађарског језика, SZALLAS значи преноћиште. Салаш је скуп приземних кућа за становање људи и објеката за смештај стоке, урбаних послова и пољопривредних алата. Највише изграђених салаша било је крајем XIX и почетком XX века. Аграрном реформом смањен је земљишни посед и салаши су почели да нестају, бивају напуштени или порушени. Пошто је на салашима живело више генерација, најстарији члан породице
  • 5. 15 Свет био- географа би одређивао шта ће ко да ради. Мушкарци, старија деца и одређен број жена би одлазио на њиву да обрадјују земљу. Домаћица и пар жена које су остајале код куће, месиле су хлеб, кувале и радиле све остале кућне послове, као што је намиривање стоке и чишћење салаша, у томе су им помагала млађа деца, која су остајала код куће да чувају стоку. У село се одлазило отприлике једном месечно, да би се продало нешто од усева и стоке, да се купе намирнице које нису могле да се произведу на салашима, на тај начин су се обезбеђивали нормални услови за живот на салашу. Слике прошлости бледе, некада су у пејзажу Војводине доминирали салаши, са ђермовима и доста дрвећа око салаша, који су успоравали брзину кретања ветрова, а како их данас нема, ветрови све више исушују плодну равницу, а мења се и клима у Војводини. Данас су салаши туристичко – угоститељски објекти, викенд куће, а мало је салаша на којима људи живе бавећи се пољопривредом. АУТОРИ : МИРОСЛАВ Ј . ЖЕЉКО К . VIII-1 Као прави драгуљ нетакнуте природе истиче се специјални резерват природе ЗАСАВИЦА, који располаже изузетно ретким врстама биљног и животињског света. Засавица се налази на подручју јужне Војводине и северне Мачве, источно од реке Дрине и јужно од реке Саве, на територији општина Сремска Митровица и Богатић. Простором доминира речни биотоп, кога чине речица Засавица и притока Батар у укупној дужини од 33,1 км. У еколошком низу смењују се водени и мочварни
  • 6. 15 Свет био- географа екосистеми са фрагментима поплавних ливада и шума. Укупна површина резервата је 1825 hа од чега је 675 hа у првој категорији заштите. Мирна и питома као река равнице омогућила је опстанак бројном и разноврсном биљном и животињском свету. Због свог разноврсног живог света (биодиверзитета), ретких врста (ендема), и њихових животних заједница, пружа драгоцене податке о неким групама организама. То је случај са инсектима, могућности праћењa односа између јединки истих и различитих врста; интеракције абиотичких и биотичких фактора. Подручје се може одредити као интересантно и погодно за научна и стручна истраживања. Значај Засавице је велик у погледу богатства живог света. Она је дом многим ретким врстама. Ту је уточиште нашао европски дабар. Многе праве барске биљке које су постале природне реткости могу се наћи у Засавици: мачији реп, водена јагорчевина, језичасти љутић, панонски различак. Значај резервата се огледа у богатом птичијем свету, присутне су ретке птице, као што су: чапља кашикара, сиви соко, степска еја, гњурац, мрка луња. У Засавицу је враћена и полудивља раса свиње, мангулица, која је живела на овим просторима још од ХVIII века. Поред мангулице, ту живи и подолско говече, порекло води од европског дивљег говечета, а живело је на простору од Русије до Јадрана, још од ХIV века. Аутор: Милица Дракула ЊегованVII5 НЕДОСТАТАК ШУМА У ВОЈВОДИНИ Војводина поседује 1% шума, и то на Фрушкој Гори, Делиблатској пешчари, Вршачким планинама, и као лукобрани поред путева. За Војводину, као посматрани простор под шумом, минимум је око 14% .
  • 7. 15 Свет био- географа МАНГУЛИЦА Свиња црне боје, није захтевна у исхрани. То је врста свиње која садржи знатно мање холестерола у маст и сланина него савремене сорте свиња. Кнез Милош их је продавао у иностранство. КРАЉ АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ је осмислио изглед Опленца. Ту су краљеви виногради. Занимљива је берба у октобру. АУТОР: Борислав Стојшин VII5 Постоји 1000 врста печурака различитих облика и боја. Иако расту неупадљиво, без светлости и хлорофила, стварају се таква хемијска једињења, која су у стању да растворе живе или одумрле делове других организама. Тако створене хранљиве материје упијају у себе и хемијском синтезом изграђују органске материје свог тела. Постоје отровне и јестиве печурке. ЈЕСТИВЕ ГЉИВЕ су свакако храна будућности! Садрже веома мало калорија, а богате су витаминима, протеинима и сировим влакнима, немају непотребних састојака и садрже много тога неопходног у исхрани људи који се мало крећу и мало замарају. Кључно је знати које гљиве, када, како и колико смемо да једемо, а које не. Неке врсте гљива садрже отрове и оне
  • 8. 15 Свет био- географа се називају ОТРОВНЕ ГЉИВЕ. Отрови који нападају крв, јетру и бубреге човека, а пужевима уопште не сметају. Знакови тровања се јављају после неколико часова, док се у тежим случајевима тегобе могу јавити и после неколико дана. Тежа тровања доводе до оштећења јетре и бубрега, што често доводи до смрти. Симптоми тровања су различити: од мучнине, жутице, несвестице, а постоје и печурке које изазивају халуцинације. У случају тровања, потребно је што пре изазвати повраћање, како отров из желуца не би продро у крв. Отрована особа одмах треба да се јави здравственој установи, где се прва помоћ састоји у испирању желуца. У наредним бројевима нашег часописа имаћете прилику да се упознате са јестивим и отровним печуркама, али тиме нећете стећи довољно знања да их сами берете и користите у исхрани. Аутори: Драгана Зеленковић и Зорана Гаковић VII4 Сви уживамо уз пицу, колу, чоколаде и чипсеве, иако знамо да то штети нашем организму. А када нам неко помене броколи, шаргарепу, зелену салату и цвеклу, ми више НИСМО ГЛАДНИ. Како бисмо спречили смањење апетита приликом изговарања поменутих именица, погледајмо следећу табелу! здраво укусно БРОКОЛИ Поништава штету на крвним зрнцима ЧОКОЛАДА 100г Око 550 кцал. ПАПРИКА Подстиче рад желуца ЧИПС 100г чипса = 8 банана ГРАШАК Уноси калцијум у кости Соса-соlа Одузима калцијум из костију СПАНАћ Спречава оксидацију холестерола у организму ГУАРАНА Једна лименка садржи више од 8 шољица кафе ЛИМУН Помаже у детоксикацији Борба против вируса АЈС ТИ (ICE TEA) Мноштво адитива
  • 9. 15 Свет био- географа МЕД Подстиче умну и физичку Активност,даје снагу . . . према томе . . . . . . ако не желите . . . . . . да се људи за вама окрећу, јер мисле да сте допутовали из САД. Погледајте и пирамиду исхране и размислите о одлазку у ресторане брзе хране . . . Све има своју меру и границу, допустите себи понекад ,,ОБИЛАЗАК РЕСТОРАНА БРЗЕ ХРАНЕ’’, али немојте да претерујете! ПРИЈАТНО!!! Аутор: Теодора Ивков VIII3
  • 10. 15 Свет био- географа Витамини су нам неопходни да бисмо се заштитили од болести. Можемо их унети на два начина здравом исхраном или таблетама. Вечито питање : Шта је боље? Наравно да је боље уносити здраву храну. Али колико је она у ствари здрава? Када је купујемо у продавницама, као већина нас, она је заштићена разним препаратима, да је штеточине не би оштетиле, а они убијају витамине у храни! Прерадом (љушћењем, кувањем, печењем, мешањем са неком другом храном), такође убијамо витамине у храни. На пример, док љуштимо поморанџу смањује се количина витамина Ц којим је богата, ако је помешамо са бананом, изгубићемо чак 75-80% витамина Ц! Не садрже таблете само витамине, већ и друге неприродне састојке који нам уопште не требају. Други начин за уношење витамина су таблете. Улога витамина у организму Витамин А: вид, имунитет, раст, кости, кожу, косу, зубе, десни... Витамин Б1: раст, варење, нервни систем, мишиће, срце... Витамин Б2: плодност, кожу, нокте, косу, ране у устима,на уснама и језику, вид… Витамин Б6: заштиту од нервних и кожних болести, успорава старење… Витамин Б12: крв, раст, апетит, повећава енергију, концентрацију и памћење, смањује раздражљивост… Витамин Ц : инфекције, ране, крварење, имунитет… Витамин Д помаже при искоришћавању калцијума и фосфора у организму, за јачање костију и зуба… Витамин Е успорава старење, смањује умор, убрзава зарастање рана, смањује крвни притисак… Витамин Ф: косу, кожу, раст, срчана обољења, смањење телесне тежине… Витамин К је добар код свих врста крварења.
  • 11. 15 Свет био- географа Аутор: Сара Бранчић VII2 шећерна болест Дијабетес је болест која настаје као последица неправилног рада панкреаса, жлезде са унутрашњим лучењем. Болест настаје када панкреас престаје или смањено лучи инсулин, хормон који директно регулише количину шећера (глукозе) у крви. Услед недостатка хормона, глукоза не може да уђе у ћелију, па остаје у крви, а ћелија каже се „гладује у изобиљу“, тада је организам приморан да разграђује протеине и масти да би добила потребну енергију. То се биохемијским анализама види као повећана концентрација шећера у крви, и то је један од првих показатеља да постоји проблем са лучењем инсулина. Постоје два типа дијабетеса diabetes melitus tip II, који представља обољење ког којег панкреас смањено лучи инсулин и diabetes melitus tip I (ређи тип) код којег престаје лучење инсулина. Ова два типа обољења имају различите начине лечења. Код diabetes
  • 12. 15 Свет био- географа melitus tip I, настали проблеми могу се успешно лечити лековима и одређеним начином исхране тј. дијете, а код diabetes melitus tipII, неоходно је да се више пута у току дана даје инсулин инекцијама. Оба типа дијабетеса, поред ових основних поремећаја, стварају и друге поремећаје у организму као што су поремећаји метаболизма масти и протеина, што се уочава као повећано губљење телесне масе; повећањем концентрација триглицерида у крви; ошећењима вида (често се развија и катаракта); поремећаји и оштећења бубрега и друго. Разлози настанка поремећаја рада панкреаса су бројни, најчешћи узрок је поремећај у самој исхрани који се јавља код гојазних особа, али то могу бити и наследна, генетски предодређена, обољења самог панкреаса услед чега настаје поремећај у функсионисању и метаболизму ове жлежде. Преобилни оброци, посебно оброци богати шећерима представљају велико оптерећење за панкреас, те он није у могућности да створи велике количине инсулина. Оболели од шећерне болести морају најстроже да пазе на своју исхрану, да једу чешће и мање количине здраве хране са што мање угљених хидрата, да користе прописане лекове, као и да редовно контролишу ниво шећера у крви, да би се пратио развој и напредовање дијабетеса. Гојазне особе морају да смање своју телесу масу. Шећерна болест је озбиљно обољење, које се, када се јави, мора контролисати, а свако од нас здравим начином живота може утицати да се спречи или бар смањи ризик од настанка овог обољења. Аутор : Марија Кежић VII 5 Сладолед од сојеСладолед од соје Сладолед на бази соје је сладолед будућности. Арапи су сладолед донели у Европу у 16. веку. Интересовање потрошача се све више повећава за здраве састојке соје која се повезује са снижавањем холестерола LDL. До сада су ову врсту сладоледа конзумирали вегетаријанци и особе које не подносе млечне производе.
  • 13. 15 Свет био- географа Сојин протеин је економична сировина, а ванила је послужила као повољно решење за систем ароме. Арома ваниле умањује укус соје, што је од значаја за европске потрошаче, за разлику од азијских који лакше прихватају укус те уљарице. Свако дете је најлакше усрећити сладоледом. Треба бити пажљив при конзумирању сладоледа: можеш прехладити грло или зарадити салмонелу. Аутори: Каленић З. и Белоцић Б. Заведени стилом живота вршњака у развијеним земљама и тражењу узора у холивудским и МТВ иконама млади у Србији све више се одлучују за пирсинг, не схватајући колико је опасан. Пирсинг је модни тренд који се ставља у ноздрву, обрву, на усну, језик, тик изнад пупка... Пирсинг и тетоваже раде аматери у којекаквим салонима, док због нечистоће игала и осталих инструмената могу се добити разне болести. По подацима Светске здраствене организације пирсинг и тетоважа су после наркоманије најризичнији пут да се добије хепатитис Б и Ц, сепса, па чак и сида.
  • 14. 15 Сида (АИДС) или синдром стечене имунодефицијен ције први пут је забележен 1981. у САД, док је узрочник болести - ХИВ или вирус хумане имунодефицијен ције откривен 1984. године. Више од 33 милиона људи у свету је данас заражено вирусом ХИВ-а. У Србији 1.196 оболелих. 77 одсто ХИВ позитивних регистровано је у Београду. Свет био- географа Аутор: Јована Сладојевић VII 2 Поводом 1. Децембра, светског дана борбе против сиде СИДА је акроним од француских речи (почетна слова) синдром стеченог имунолошког дефисита, а АИДС од енглеских речи Ацqуиред Иммуно Дефициенцy Сyндроме. Сида је болест имуног система, на тај начин организам бива онеспособљен да се брани од било које друге болести. Болест се најчешће испољава запаљенским обољењима плућа, запаљења мождане опне, мозга, органа за варење и друге. Начини заразе, најчешће сексуалним односом, интравенски наркомани коришћењем исте игле, путем трансфузије (примање заражене крви), коришћенјем не стерилисаног зубарског прибора. Такође током трудноће, порођаја или дојења постои ризик од 15-30% за пренос ХИВ-а са мајке на дете. Лечење се спроводи лековима који сузбијају вирусне, бактеријеске и гљивичне болести. Са особама које имају СИДУ могуће је играти се, користити исте просторије, па и тоалет. Сида мије болест којом се можемо заразити на било који начин. Уколико се ХИВ позитивна особа повреди и задобије рану, треба јој пружити потребну прву помоћ, па више пажње, да се не дође у директан контакт са крви повређене особе.
  • 15. 15 Свет био- географа Аутори: Мирјана Смиљанић; Драгана Зеленковић VII4