3. Hrast
Hrast je najrasprostranjenije drvo
na svetu.
Deli se na više tipova i podvrsta
koje su se prilagodile različitim
klimatskim uslovima.
Ovo drvo ogromnih dimenzija
može da živi i do šest stotina
godina i da dostigne 40 metara
visine, koliko i višespratnica od
12 spratova.
Hrast je pravo zdanje u kome
zajedno žive brojni stanari kao što
su gljive, razne biljke i životinje,
svaka na svom nivou!
4. Međusobne razlike
Hrastovi se međusobno razlikuju po izgledu, listovima, kori, cvetovima i plodovima.
Najpoznatije vrste su močvarni hrast, crveni hrast, česmina, lužnjak, crveni američki hrast i cer.
U vreme tople i hladne sezone mnoge vrste hrastova gube lišće, dok pojedine, kao što je cer,
zahvaljujući toploj i suvoj klimi, ostaju uvek zimzelene.
5. Izgled
Najveća i najmanja izloženost
sunčevoj svetlosti, kao i
raznolikost bogatstva tla određuju
izgled hrasta, odnosno njegove
razne oblike.
Usred guste šume gde je svetlost
oskudna, drvo je vitko i visoko
zbog potrage za svetlošću.
Usamljeni hrast na poljani može
više da razgrana svoje grane.
7. Korenje je razgranato i doseže veoma duboko ( može da dostigne 5
m u dubinu i do 18 m u širinu). Iz zemlje crpi vodu i mineralne soli
koji se prenose duž stabla malim kanalima do krošnje, kako bi
nahranile drvo.
Njegova kora je prepoznatljiva po dubokim brazdama koje dobija
sa 20 do 30 godina starosti. Tvrda i izborana kora služi da zaštiti
drvo od životinja, toplote i hladnoće.
Lišće predstavlja osnovu za život hrasta, budući da preko njega
drvo diše i prima svetlost.
8. Cvetovi, plodovi i semenje
Semenje koje raste unutar ploda naziva se žir. Premda zaštićeno, divlje svinje,
jazavci, veverice i pacovi uspevaju da ga potamane glodanjem.
Samo neki od hiljadu rasutih žireva uspevaju da se prirodno otvore i da iz njih
iznikne struk novog hrasta.
9.
10. Gljive, mahovine i lišajevi
Neke jedinke organske prirode kao što su gljive, mahovine i lišajevi, žive
na račun drveća jer od njih kradu vitalne materije. To su paraziti. Njihovo
prisustvo na drvetu je nekad štetno, dok se ponekad usklađuju sa njegovim
potrebama. Osim toga, prisutni su i neki insekti koji na listovima i kori
hrasta prave legla.
11. Insekti
U hrastu insekti nalaze svoj životni prostor gde po lišću i stablu prave svoja
legla, a ponekad zauzimaju i napuštene duplje drugih životinja.
Među njima se izdvajaju: pčele, gusenice, mirišljava hrastova strižibuba,
rovac, jelenak, kukac, stenica...
12. Gliste, gmizavci i vodozemci
U podnožju velikog drveta žive brojne male životinje. Hrane se mladim
lišćem i gljivama, a najčešće organskim materijama u procesu truljenja.
Zbog potrebe da stalno održavaju vlažnost tela, većina se kreće tek posle
kiše.
13. Ptice
Brojne ptice posećuju veliki hrast,
dok su pojedine za njega
neminovno vezane svojom
egzistencijom. Hrane se larvama,
insektima i žirevima, dok dnevne
i noćne grabljivice love druge
male životinje.
Ptice koriste krošnju ili stablo da
bi sagradile svoja gnezda u
kojima se razmnožavaju polažući
jaja.
Među njima se izdvajaju: mali
puzavac, detlić, kreja, vijoglavka,
sova, senica...
14. Sisari
Hrast predstavlja uporište i za brojne sisare. Naseljavaju svaki njegov deo,
prave prolaze između korenja, a svoja legla između lišća i unutar stabla.
Neki su aktivniji danju, drugi pretežno izlaze noću.
Među njima se izdvajaju: mali tvor, šumski rovac, jazavac, divlja svinja,
kuna zlatica, veverica, lemur...
15. Gnezda i jazbine u stablu
Veliki broj životinja su u stablu ovog drveta pronašle
prikladno utočište ili dom u kome mogu da žive i da se
razmnožavaju.
Duplje koje koriste sisari, ptice i insekti povremeno se
prirodno formiraju. U drugim slučajevima detlići prave
duboke duplje u najmekšem delu hrasta. Kad jedan par napusti
svoje gnezdo, nasele ga slepi miševi, pčele, veverice i tvorovi.
